-1904. на планини Волујица изнад Бара прорадила прва радио-телеграфска станица на Балкану, која је служила као веза Црне Горе с Италијом. У Првом свјетском рату станицу је паљбом из топова разорила аустроугарска морнарица.
-1992. у Јованици код Горњег Милановца откривено богато археолошко налазиште из раног палеолита. Нађени предмети припадају тзв. ашелској култури у периоду између 700.000 и 160.000 година прије нове ере. Налазиште је открила екипа Института за истраживања словенске цивилизациује у Београду на челу са професором Радивојем Пешићем.
-1792. У Бечу је објављен први број српског листа „Славеносерпскија вједомости”. Под утицајем Доситеја Обрадовића „Вједомости” је покренуо Стефан Новаковић. Циљ листа било је ширење „истине о отечеству и просвјешченије рода нашега”. Лист је имао претплатнике у Пешти, Будиму, Сентандреји, Новом Саду, Осеку, Трсту и Венецији, широм Подунавља, а продаван је и у Влашкој, Русији. У „Вједомостима” су били објављивани позиви на пренумерације српских књига, попут „Историје” Јована Рајића.
-1902. рођен је Душан Баранин, српски романсијер и публициста. Завршио је педагошку школу у Београду, где је, такође, апсолвирао историју.
У књижевност је ступио збиркама приповедака „Сељаци”, „Шуме падају”, као и романом „Њих троје”. Доцније се појављују његове романсиране биографије и историјски романи, најчешће на тему деветнаестовековне Србије. Иако му критика није била склона, у складу с тадашњим идеолошким одредницама, његова дела су уживала и уживају широку популарност.
-2008. умро руски писац, нобеловац и један од најпознатијих совјетских дисидената Александар Солжењицин. Због критика Стаљина и његовог режима у својим дјелима у којима је писао о затворима за совјетске грађане, гулазима, у бившем Совјетском Савезу, 1974. му је одузето држављанство, након чега је протјеран из земље. У Русију се вратио двадесет година касније, послије распада СССР. Најпознатија дјела су му: ,,Архипелаг ГУЛАГ”, ,,Први круг” као и ,,Један дану у животу Ивана Денисовича.
-3. августа 1881. године британске трупе окупирале су египатски град Суец, што је Великој Британији омогућило да 1883. године постане власник читаве зоне Суецког канала. Суецки канал је вјештачки канал у Египту који спаја Медитеранско и Црвено море. Отворен је 1869. године, након десетогодишње изградње. Омогућава превоз бродова између Европе и јужне Азије, без пловидбе око Африке. Канал је дугачак 163 километра између луке Саид на сјеверу и Суеца на југу. Изградња је почела 1859. године и трајала је 10 година умјесто 6, као што је било првобитно предвиђено; временски услови, епидемија колере успорили су изградњу. Августа 1869. године канал је завршен и отворен за пловидбу. Иако је канал изграђен да служи међународној трговини, његов статус је дуго остао недефинисан. Године 1888. највеће поморске силе у то вријеме, осим Велике Британије, потписале су Константинопољску конвенцију, која је прописивала да канал буде отворен за све бродове, свих нација, било у доба мира или рата. Са друге стране, конвенција је забрањивала дјела непријатељства у водама канала и изградњу утврђења на његовим обалама. Велика Британија је потписала споразум тек 1904. године.
-1958. америчка атомска подморница ,,Наутилус”, под командом Вилијама Андерсона прва прошла испод леденог покривача Сјеверног пола.
-3. августа 1778. године свечано је отворена Миланска скала. Театар Скала је једна од водећих оперских кућа и балет театара у свијету. Када је 1776. године пожар уништио најлепше миланско позориште, аустријска царица Марија Терезија доделила је градски простор на коме је била црква Santa Maria della Scala, за потребе новог позоришта. Црква је срушена и на том месту је дворски архитекта Ђузепе Пјермарини, за само две године, саградио најлепше позориште у Италији, названо ,,Театро алла Сцала”. На свечаном отварању, 3. августа 1778, изведена је опера ,,Захвална Европа” Антонија Салијерија. Наредних година овде су доживеле своје прво извођење опере Росинија, Белинија, Доницетија, Вердија, Пучинија и других италијанских композитора.
-Српска православна црква 3. августа слави светог пророка Језекиља
