– 30. децембра 1847. године преминуо Сима Милутиновић Сарајлија, српски пјесник. Сима Милутиновић Сарајлија био је српски пјесник и учитељ Петра II Петровића Његошев. Рођен је у православној трговачкој породици у Сарајеву. Кад је избила епидемија куге, мали Сима је имао непуне двије године. Бјегунци су тражили склониште у Босни, а затим су отишли у Брод и на крају у Земун. У Земуну, он је почео да похађа школу, али је није завршио. Затим је у Карловцима започео гимназију, а завршио у Сегедину. Немирног духа, Сима је прошао кроз многа занимања, а обишао је и многе крајеве од Видина до Лајпцига, од Бесарабије до Црне Горе. Отац и син Симо учествовали су у Првом српском устанку. Сима је био писар у Правитељствујушчем совјету, у манастиру Благовјештењу и код устаничких војвода. У Београдском Лицеју је замијенио Доситеја Обрадовића као учитељ. Учествује у устанку против Османлија и бива заточен због везе са грчком Хетеријом у Видину. Одлази у Бесарабију да види избјегле родитеље, а потом у Саксонију у Лајпциг 1825. године, гдје слуша филозофију, чини познанства са угледним њемачким књижевницима, са Гетеом на примјер, и том приликом штампа свој еп Сербијанку. По повратку постаје први васпитач Његошев на Цетињу, а касније цариник, полицајац, секретар министарства и члан апелације. Бавио се писањем стихова, политиком, историографијом, лингвистиком, оснивањем пиваре и „водољечилишта”. Дописивао се са Вуком. Умро је у Београду. Најбоље и највеће његово дјело је епски спјев Сербијанка. Као историчар, Сима Милутиновић није строго научан и критички дух, већ пише на основу предања, народне пјесме и личног искуства. Милутиновић је најплоднији и најразноврснији српски писац своје генерације, подстрекач Његошевог талента и послије Вука најбољи познавалац наше народне поезије. Он је био снажан и интуитиван дух. Сам Његош му је признао „силни полет”. Али он је један од оних „дивљих генија“ који немају упорности и ведрине да у мучној борби за израз дођу до јасности и једноставности. Својим великим родољубљем, снажним темпераментом и оригиналношћу, Милутиновић је својим савременицима давао илузију „богом датог пјесника“.Милутиновић је по Европи сретао знамените људе и пјеснике, а зна се да се упознао чак и са Гетеом. И Гете, осјетивши да се појављује једна друкчија књижевност и један заборављен народ написао је похвалу Сими Милутиновићу-Сарајлији, малом пјеснику из велике народне поезије и не мање буне.
-1864. рођен српски сликар Марко Мурат, оснивач Умјетничке занатске школе у Београду, који је почео као реалиста, али се касније приближио импресионистима. Сликарску академију завршио је у Минхену. У српско сликарство унио је нова умјетничка схватања и развио интересовање за проблеме свјетлости. Снажно је утицао на стварање сликарске “Београдске школе”. Сликао је портрете, историјске композиције, предјеле. У Народном музеју у Београду су његова главна дјела међу којима је познати ,,Дочек цара Душана у Дубровнику.
-1911. указом краља Петра I Карађорђевића Чукарица је постала самостална општина. Овај датум обележава се као Дан Општине Чукарица.
-1922. званично основан СССР, склапањем конфедерације Русије, Бјелорусије, Украјине и Транскавкаске Федерације, којем су се убрзо прикључиле остале совјетске републике.
-1865. рођен енглески писац Рађард Киплинг, добитник Нобелове награде за књижевност 1907, мајстор кратких прича у којима су с пуно ефеката испреплетени хумор и ужас. Његова проза слика живот у Индији, у којој је рођен, с изузетним смислом за свијет дјеце и животиња.
-1944. умро француски писац Ромен Ролан, један од највећих мистика француске литературе у 20. вијеку, добитник Нобелове награде за књижевност 1915. Био је дубоко заинтересован и активно укључен у сва битна социјална, политичка и духовна збивања своје епохе, па и у “аферу Драјфус”, феномен комунизма, борбу против фашизма, настојања да се постигне свјетски мир.
-1947. умро енглески филозоф Алфред Норт Вајтхед, један од најзначајнијих англосаксонских мислилаца 20. вијека. Најприје се бавио математичком логиком и заједно с енглеским филозофом и математичаром Бертрандом Раселом написао је “Принципиа математика”. Потом је развио оригиналну метафизику, космолошко гледиште о “вјечним објектима” и догађајима и организмичку филозофију природе. Сматрао је да филозофија има судбоносан социјално-историјски значај
-Српска православна Црква 30. децембра слави светог Алексија, човјека божијег
