
–30. јануара 1804. године у Призрену је рођен Сима Андрејевић – Игуманов, трговац и добротвор. Чика Сима Андрејевић, како га и сада зову призренски богословци, заслужан је за оснивање Призренске богословије и за задужбину, која је финансирала цијелу културно-просветну активност у Старој Србији и Македонији. Имао је још тројицу браће. Његов брат Аксентије се замонашио, а касније је постао игуман манастира Светога Марка крај Призрена. Сима је код њега одрастао у манастиру па је због тога добио надимак Игуманов. Живећи аскетски и предан Богу почео је да помаже манастир светога Марка, а давао је и средства за школовање многим Србима у Русији. Почео је да поклања црквама, школама, сиротиштима и манастирима. Године 1865. изгубио је сина јединца и то потпуно мења његово деловање. Основао је тада Задужбину Симе Андрејевића Игуманова Призренца, а тестаментом је одредио да задужбином управља Српска православна црква. Дао се у рад за народно добро, помаже цркве и подиже школе у родном крају.Главни циљ му је постао да се у Призрену подигне богословија у којој би се образовали свештеници и учитељи. У периоду од 1862 до 1871. дао је 10.000 дуката Призренској црквено-школској општини за откуп земљишта за богословију. Богословији је даровао и своју стару кућу у Призрену. 16. априла 1871. ударио је темељ за богословско-учитељску школу у Призрену, Издржавање те просветне институције осигурао је једним имањем, купљеним у Београду на Теразијама. У центру Београда се налази његова задужбина, тзв. Игуманова палата. Призренска богословија била је од огромне важности за српски народ. Поред мноштва свештеника и учитеља везана је и за тројицу српских патријарха: патријарха Варнаву, патријарха Павла и патријарха Гаврила. Варнава и Гаврило су били ученици, а патријарх Павле је био учитељ на Призренској богословији.Симиним залагањем у Призрену је отворен и руски конзулат. Од 1872. поново је у Призрену гдје уз прекид 1875—1881. живи до смрти. Вратио се у манастир светога Марка у коме је и одрастао.Ту се и упокојио 8. марта 1882. Његова задужбина је дуго времена била активна. Имала је седиште у Београду, а одбор задужбине је преко министарства иностраних дела финансирао целу културно-происветну активност у Старој Србији и Македонији. Тим средствима су се школовали студенти у Београду, плаћали се учитељи, давале стипендије ђацима, одржавале и градиле школе.
-1896. одиграна прва позоришна представа у Врању – Његошев “Горски вијенац”, у режији Радоја Домановића, професора Гимназије у Врању
–30. јануара 1948. године убијен је Мохандас Карамчад Ганди, индијски политичар и државник, борац за људска права. Многи мисле да је Ганди почео своју борбу у Индији, али то се десило одмах након доласка у Јужну Африку. Наиме, након доласка, у току путовања возом, Ганди је избачен из воза од стране кондуктера јер је одбио да пређе из прве класе у трећу, која је била намијењена ”обојенима”, иако је имао валидну карту за прву класу. Видјевши каква дискриминација влада, како према индијском становништву колоније, тако и према црначком, Ганди креће да размишља о положају свог народа у оквиру британске империје. Суочен са предрасудама, неправдом и нетолеранцијом, он рјешава да крене у борбу са цијелом империјом, и та његова одлука представља прекретницу у његовом животу. Током те борбе користи принцип сатјаграха, односно концепт причања само истине и мирољубивог отпора. Ганди је цио концепт мира, истине и мирољубивог отпора смислио захваљујући корјенима које је вукао из своје вјере. Након успјеха у Јужноафричкој Републици, Ганди се враћа у Индију. Самим доласком он наставља борбу за права Индијаца и за коначно ослобођење од британске власти. Сама борба је била дуготрајна и трајала је скоро три деценије. Организује одреде добровољаца који помажу људима, доносе им храну, лијече их, лијече од алкохолозма, враћају их у вјеру. Након тога, гради доста болница и школа. Све ово се дешавало крајем Првог свјетског рата, 1918. године. Помажући људима, он постаје њихов лидер, заштитник, идол. Његов највећи успјех у овом походу је тај да након што је ухапшен под оптужбом за подстицање непослушности, и осуђен на прогон из те области Индије, хиљаде и хиљаде људи се скупило и протествовало док није ослобођен. До краја живота борио се за ослобођење Индије, а до тога се и дошло 1947. године када је донешен Акт о независности Индије којом је она подијељена на муслимански Пакистан и хиндуистичку Индију. Ганди је убијен 30. јануара 1948. године од стране хиндуистичких фанатика. Остаће заувјек упамћен као борац за слободу који је својом филозофијом и принципима, а не оружјем, успио да се избори за слободу своје земље, и да покаже свијету да се на мирољубив начин многе ствари рјешавају. Од стране својих сународника добио је надимке Бапу, што значи отац, као и Махатма – велика душа. Остаће упамћен и по својимм чувеним изјавама:
-Буди промјена коју желиш да видиш у свијету.
-Живите као да ћете умријети сјутра. Учите као да ћете живјети заувјек, које и данас инспиришу хиљаде људи широм свијета.
– 30. јануара 1992. године Аргентина је отворила досијее нациста који су после Другог свјетског рата побјегли у Јужну Америку. Пацовски канали је уопштен назив за мрежу бјекства нациста, усташа и других фашиста из Европе по завршетку Другог свјетског рата. Највећи број нацистичких и усташких злочинаца из Другог свјетског рата побјегао је у Латинску Америку, прије свега у Аргентину, Мексико, Гватемалу, Бразил, Чиле, Боливију, Парагвај и Еквадор . Остале дестинације бјекства су Сједињене Америчке Државе, Канада и Блиски исток. Пацовска линија, назив је за љестве од конопаца које се пружају до врха јарбола, последњег безбједног мјеста у ситуацији када једрењак тоне. Тако је пацовска линија, односно пацовски канал, постао назив за мрежу евакуације тј. бјекства. На десетине хиљада нациста и усташа емигрирало је захваљујући ватиканским пацовскима каналима, међу њима и на стотине ратних злочинаца. Први канали су настали развојем ватиканско-аргентинских односа прије и за вријеме Другог свјетског рата. Римокатолички свештеник Крунослав Драгановић сматра се кључним актером у успостављању овог канала. Драгановић је наименован испред НДХ за савјетника хрватске делегације при Светој столици. Папа Пије XII је прихватио његово именовање и августа 1943. године Драгановић се сели у Рим. Било је то у тренутку када је Мусолини пао, а Италија потписала капитулацију. Америчке обавештајне службе су користиле овај начин пребацивања битних нацистичких научника и стратега у центре у Америци и запошљавали. Најпознатији међу избјеглим нацистима и усташама који су користили ове канале били су: Адолф Ајхман, Андрија Артуковић, Анте Павелић, Јозеф Менгеле…-1948. умро амерички пилот и конструктор авиона Орвил Рајт, пионир авијације, који је 1903. с братом Вилбуром, у авиону њихове израде, извео први лет у историји ваздухопловства. Лет је трајао 59 секунди и авион је прелетео 285 метара. Браћа Рајт су већ 1905. конструисала авион који је прелетео 39 километара. Основали су 1909. “Америкен Рајт компани” за производњу авиона и исте године војсци САД испоручили први борбени авион ,,сигнал корпс 1″.
-Српска православна црква 30. јануара слави преподобног Антонија великог, светог цара Теодосија Великог, светог мученика Георгија новог и светог мученика Георгија новог јањинског.