-1920. упокојио др Митрфан Бан богословски писац, архиепископ цетињски, митрополит Црне Горе и Брда, који је био један од челника борбе и бриге за одбрану и очување православних светиња у Црној Гори од разног зла и јада водила која се водила кроз многе вијекове.
Рођен је 1841. године као Марко Бан од српских православних родитеља, оца Георгија и мајке Анастасије у селу Главаши у Грбаљској жупи, која је у то време као и цела Бока которска била у саставу Аустријске Далмације. По завршетку школовања замонашио се 1865. године у манастиру Савина, а већ 1867. године постао је старешина манастира Подластве.
Кад је због одмазде аустроугарска војска због Бокешког устанка поред осталог спалила и манастир Подластву опчињен борбом Црне Горе за својом слободом 1869. године прелази у Кнежевину Црну Гору са жељом да се прикључи храброј Црногорској војсци.
Своје образовање и посвећеност православној вери дали су му основа да 1870. године постане игуман манастира Мораче.
Када су Турци 1877. године поново напали манастир Морачу тадашњи игуман Митрофан Бан ставио се на чело својих сународника у одбрану светиње и нејачи, жена и стараца, којима је претила велика опасност. У току жестоке борбе с бројнијим Турцима Митрофан је храбрио своје ратнике и официре. У критичном моменту битке наредио је да звоне сва манастирска звона што је личило да кроз њих црква јеца и позива синове у помоћ. Ови звуци збунили су Турке, а бранитељима дали подстрека и снагу те су одбранили свој манастир уз бројне турске жртве. Сутра дан се игуман Митрофан Бан у манастирској цркви захваљивао Богу на даровној победи, а звона, она иста звона звучала су весело, милозвучно.
Митрофан Бан је 1877. године постао архимандрит. Имајући велики углед био је постављен за администратора Епархије Захумско-рашке на чијем челу је био пуне 23 године. Обављао је и функцију администратора Црногорске митрополије. За митрополита Црне Горе, Брда и Приморја постављен је 1884. године, а у Санк Петербургу је рукоположен за владику Црне Горе и Брада 1885. године. Након хиротоније примио га је руски цар Александар III и честитао му на звању. Митрополит Митрофан је имао велика уважавања према Руској Православној цркви јер је Цетињска митрополија добијала највећи део свих видова помоћи баш од Руске Православне цркве све од почетка 18. до почетка 20. века. У периоду од 1918. до 1920. године учествовао је у спровођењу и успостављању уједињења Српске православне цркве у Пећку патријаршију.
Митрополит Митрофан Бан је за време своје црквене службе у Црној Гори подигао и обновио 11 манастира и 165 цркава што је један од доказа како се с љубављу и оданошћу брине и бране православне светиње.
– 30. септембра 1876. године рођен је Милан Ракић, српски писац, позоришни критичар и дипломата.
Написао је педесетак пјесама и спада у врх српске лирике XX вијека. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а Правни факултет у Паризу. Као дипломата је службовао у Српском конзулату у Приштини, Српском конзулату у Скопљу, Солуну и Скадру. У вријеме Првог свјетског рата био је савјетник посланства у Букурешту и Стокхолму а крајем рата у Копенхагену. Од 1921. године био је посланик у Софији и у Риму. У дипломатској служби је био скоро до смрти као посланик Краљевине Југославије у иностранству. Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије а за редовног је изабран 1934. године. Његове пјесме одликују се највишим умјетничким особинама и представљају врхунац у изражају оне пјесничке школе коју је основао Војислав Илић. Он је пјесничку вјештину учио на француским узорима, али их није подржавао, већ је остао националан и индивидуалан. Он не пјева ренесансне мотиве и блиједе принцезе, већ православне и народне светиње: Јефимију, Симониду, напуштену цркву крај Пећи, Газиместан итд. Његов језик је чист и крепак, реченица кристално јасна. Са Шантићем, Ракић је најуспјелије обновио нашу родољубиву поезију, на сасвим оригиналан начин, без шовинизма. Његово је родољубље отмено и племенито, прожето дискретношћу и смјеровима модерног мислиоца. Утицај француског симболизма и декадансе осјећа се у његовој лирици само у изражају.
Симонида
Ископаше ти очи, лепа слико!
Вечери једне на каменој плочи,
Знајући да га тад не види нико,
Арбанас ти је ножем избо очи.
Али дирнути руком није смео
Ни отмено ти лице, нити уста,
Ни златну круну, ни краљевски вео,
Под којим лежи коса твоја густа.
И сад у цркви, на каменом стубу,
У искићеном мозаик-оделу,
Док мирно сносиш судбу своју грубу,
Гледам те тужну, свечану, и белу;
И као звезде угашене, које
Човеку ипак шаљу светлост своју,
И човек види сјај, облик, и боју
Далеких звезда што већ не постоје,
Тако на мене, са мрачнога зида,
На ишчађалој и старинској плочи,
Сијају сада, тужна Симонида —
Твоје већ давно ископане очи!
Милан Ракић
-1874. рођен Владимир Р. Петковић, историчар уметности и археолог, професор Универзитета у Београду, управник Народног музеја, директор Археолошког института Српске академије наука, академик
-1998. у нападима терориста такозване ОВK на граничаре Војске Југославије у подручју карауле Kошаре код Ђаковице, погинули су војници Мирослав Јоцић, Милош Павловић, Владимир Радоичић, Миладин Гобељић и Илија Павловић, а у подручју карауле Морина заставник Милан Бундало
-1941. завршен је Крвави марш, у којем су Немци у Другом светском рату више хиљада становника Шапца дотјерали на Савски мост, где су неке убили и бацили у реку, а друге гонили до сремског села Јарак, при чему су малаксали путем убијани
Преживјеле су вратили у Шабац у новоформирани логор. Била је то одмазда због устанка који је био у току у Србији, с посебним замахом у том крају и због немачких жртава током устанка. У читавој акцији су са немачким трупама заједно учествовале и хрватске усташе. Према немачким документима укупно је том приликом ухапшено 4410 Срба.
-1915. Ватром из топа оборен је први непријатељски немачки авион изнад Kрагујевца. На Метином брду у Kрагујевцу налази се спомен-обележје Радоју Раки Љутовцу, артиљерцу-тобџији који је 1915. године у Првом светском рату оборио први непријатељски авион у Србији. Тај дан обележава се као Дан рода Противваздушне одбране Војске Србије.
1941. – Почела Московска битка у Другом светском рату
-1912. Србија и Бугарска објавиле су мобилизацију за рат против Турске
Први балкански, рат вођен од октобра 1912. до маја 1913. године, у којем су се против Турске бориле и Грчка и Црна Гора, завршен је поразом Турске. Србија је тада ослободила Стару Србију (данас Kосово и Метохија) и Јужну Србију (данас Македонија).
-1991. умро Тома Здравковић, пјевач
-30. септембра 1985. године умро је Чарлс Рихтер, амерички сеизмолог и физичар.
Познат је по томе што је направио Рихтерову скалу, која одређује јачину земљотреса, у хипоцентру. Рихтер је за очитавање снаге потреса користио сеизмограм. То је инструмент који је обично као ролна папира која је постављена на стално мјесто и клатна који региструје потресе и исцртава криву на папиру како се креће тло. Рихтер је изабрао термин магнитуда да опише снагу земљотреса. Дефиниција Рихтерове скале би била: Рихтерова скала магнитуде потреса, позната и као скала локалне магнитуде користи се као мјера количине ослобођене енергије у хипоцентру, приликом настанка земљотреса.
-1989. умро Оскар Давичо, књижевник. Давичо је још као дечак писао песме, а 1928. године објавио је свој први поетски текст ,,Трагови”. Две године касније појавила се његова антологија песама, која је наговестила ток једне модерне поетске мисли. Написао је неке од најпотреснијих и најлепших песама о Србији, љубави, тамновању, ратовању… Паралелно с поезијом, писао је романе. Објавио је велики број есеја, критика, студија и полемика. Добитник је многих књижевних и државних признања и награда. За живота су објављена Давичова сабрана дела у 20 томова.
-1955. -у аутомобилској несрећи у 24. години погинуо амерички глумац Џејмс Дин, симбол узнемирене и побуњене младости послије Другог свјетског рата, чији је трагичан крај допринио да прерасте у својеврстан мит.
-1993. у серији јаких земљотреса у југозападној Индији погинуло најмање 22.000 људи.
-Српска православна црква 30 септембра слави Свете мученице Веру, Наду и Љубав и мајку им Софију, Светог мученика Агатоклија, светих 156 мученика Мисираца и Свету мученицу Теодотију
