-31. децембра 1845. године рођен је српски државник Никола Пашић, један од најзначајнијих политичара у историји Србије и Југославије, оснивач и вођа Народне радикалне странке. Први пут је био предсједник владе Србије 1891. године, а од 1903. године саставио је владе у вријеме три краља: Александра Обреновића, Петра и Александра Карађорђевића. Био је шеф југословенске делегације на Версајској мировној конференцији 1919-20. године. Био је велики противник краља Милана Обреновића. Послије неуспјешне Тимочке буне емигриграо је у Бугарску, а у Србију се вратио тек након што је помилован послије абдикације краља Милана. Био је премијер Србије од 1891.године до 1892. године и посланик у Русији. Из политике се повукао након Ивањданског атентата на бившег краља Милана, а политици се вратио након доласка на пријесто краља Петра Карађорђевића. До Првог свјетског рата био је премијер Србије у 4 наврата. Током његових мандата Србија је изашла као побједник у Царинском рату са Аустроугарском, Балканским ратовима и у Првом свјетском рату. У својој политици ослањао се на Русију, а послије Октобарске револуције на Француску. Учествовао је у стварању југословенске државе, коју је заступао на мировној конференцији у Версају. Године 1921. именован је за премијера Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
– 31. децембра 1838. године у породици Србина из Трста Марка Квекића, рођена је Даринка Квекић која је удајом за књаза Данила 1855. постала црногорска књагиња. На Цетиње је донијела европске манире и говорила је више страних језика. Умрла је у Венецији 1892. године. Даринка је прва жена која је остала упамћена по атрибутима женствености у савременом поимању, али и по томе што није марила за суд средине у којој се нашла. Стиче се утисак да је само жена њене нарави могла да се носи са књазом, којег су, не без разлога, Црногорци звали „Зеко манити“. Ни пред Даринком није крио пргаву и разуздану нарав. Црногорци су били свједоци његове вике која се из биљарде ширила цетињским пољем: „Ја сам господар Црне Горе… и твој сам господар Даринка!“ Али, и поред тога, треба одати Данилу признање што је својој изабраници дозволио да задржи и сачува свој мали свијет и навике. Атентат на књаза Данила у Котору, десио се у присуству књагиње Даринке. Присебношћу прекаљених ратника, какви су били њени Црногорци, Даринка је прихватила посрнулог мужа и није се одвајала од њега дуга два дана колико се књаз растајао са душом. Потом је, на коњу са кћеркицом Олгом у наручју, допратила самртну поворку до Цетиња. Црногораца, Даринка је скинула калпак са главе свог мртвог мужа и ставила га Николи Мирковом на главу: „Нек вам је срећан књаз и господар браћо Црногорци! Овако ми је покојник наредио и препоручио“, одријешито је обзнанила књагиња, при том пољубивши руку новом књазу, тек три године млађем од ње, што су затим сви редом учинили. Књагиња Даринка послије три мјесеца одлази са малом Олгом на Крф, код своје сестре, а потом се опет појављује на Цетињу, гдје ће периодично са прекидима боравити до 1867.године. Тада, ношена интригама, оставља Црну Гору одлазећи у Венецију, одакле је повремено посјећивала књажевину све до смрти 1892. године. Уз све почасти тијело јој је пренешено на Цетиње, по личном старању књаза Николе, гдје се и данас налази у порти Цетињског манастира.
-1997. упокојио се Василије Васа Kазимировић, историчар и публициста. Завршио је гимназију и студије историјских наука у Београду. Радио је у Радио Београду као уредник програма на немачком језику, а затим као директор Издавачког центра „Београд прес” и покретач и главни уредник листова и едиција: „Трибина”, „Нова књига” и „Данас”.
-1944. основано Удружење књижевника Србије
-1931. рођен Божидар-Боки Милошевић, кларинетиста, солиста Београдске филхармоније, уметнички руководилац Великог народног оркестра Радио-телевизије Београд
-1837. рођен руски композитор, пијаниста и диригент Милиј Алексијевич Балакирјев, покретач и идејни вођа композиторске групе, по њему назване Балакирјевљев кружок или “Велика петорица”. Групу су чинили још Цезар Кјуј, Модест Мусоргски, Николај Римски-Корсаков и Александар Бородин. Надовезујући се на руског композитора Михаила Глинку, изградио је музички стил на елементима фолклора, првенствено руског и оријенталног.
-1959. лансиран први васионски брод ка Мјесецу, совјетска “Луна 1” без људске посаде.
-1908. рођен Симон Визентал, аустријски архитекта, ловац на нацисте, који је Други светски рат провео по концентрационим логорима Трећег рајха. Живот је посветио мисији да бројне мање или више истакнуте нацисте доведе пред лице правде. У томе је, слажу се историчари, био донекле успешан. Његовом заслугом је ухапшено неколико десетина нациста. Визентал је рођен у Бучачу, али се са породицом касније преселио у пољски Лавов, који се данас такође налази у Украјини. Нацисти су Лвов заузели 1941. године и тада је Визенталов живот претворен у пакао, баш као и животи осталих 160.000 Јевреја у том граду. Прво је присилно радио на поправљању пруга, а онда је завршио у свом првом концентрационом логору Плашову. Пре него што је почетком маја 1945. опет изашао на слободу, Симон Визентал је прошао још три логора. На слободу је изашао тежак тачно 41 килограм, а пронађен је у блоку за “смртно болесне”. Али, уместо да се посвети опоравку, Визентал је одмах ,,засукао рукаве” и кренуо да интервјуише преживеле логораше. Његова највећа улога је, била улога “савести”, човека који Аустрији и Немачкој није дао да заборави на злочине који су се догађали на њиховим територијима. На томе и даље упорно ради Центар Симона Визентала.
-Српска православна Црква 31. децембра слави светог Кирила Јерусалимског.
