
-31. јануара 1870. упокојио се српски добротвор Никола Чупић, оснивач књижевног фонда „Чупићева задужбина”, којем је завештао кућу у Шапцу и 16.000 динара у злату. Рођен је 1834. године у Шапцу у породици Kуртовић, али је узео девојачко презиме мајке, ћерке Стојана Чупића, у народним песмама познатог као Змај од Ноћаја. Средствима његовог фонда покренут је један од најбољих српских часописа из области хуманистичких наука – „Годишњица Николе Чупића”. Та публикација уживала је велики углед, због ретко квалитетне садржине, све до последњег броја 1941. године.
-1937. рођен др Иван Клајн, лингвиста, професор Филолошког факултета у Београду, академик. Рођен је у Београду као син Хуга Клајна и Стане из београдске породице Ђурић. Родитељи су се упознали за време Хугових студија у Бечу, где је докторирао медицину. Бавио се психоанализом у Краљевини Југославији. Очева породица, јеврејског порекла је генерацијама живела у Вуковару. Део његове породице је страдао у логору у Јасеновцу за време Другог светског рата, док је отац једно време морао да се крије од нациста код породичних пријатеља у београдском предграђу. Рачунајући да је у кући већ постао полиглота, јер је отац добро говорио немачки, мајка француски, а сам је научио енглески, Иван Клајн најпре определио да студира физичку хемију на Природно-математичком факултету у Београду, али је после годину дана схватио да је то била погрешна одлука. Тако је 1961. на крају завршио студије италијанског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду. При завршетку студија предвиђали су да га задрже као асистента, али у том тренутку није било упражњених места. Његово прво радно место било је у „Илустрованој Политици” као новинар-преводилац. Тај посао му је омогућавао да радио од куће и да се бави страном литературом.Две године касније је примљен за асистента. Као редовни професор на том факултету предавао је италијански језик и упоредну граматику романских језика. Осим романистике, подручје Клајновог рада је и нормативна граматика и стандардизација савременога српског језика.
-1918. у Русији 31. јануар био је посљедњи дан рачунања времена према Јулијанском календару, а сљедећег дана датум је означен као 14. фебруар према Грегоријанском календару, који је од тада важио.
-1808. послије двије године окупације града-републике Француска је укинула Дубровачку републику, основану почетком 15. вијека. Послије слома француског цара Наполеона Првог Бонапарте 1814. град су запосјели Аустријанци и држали га до 1918, кад је припао Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца и потом Југославији, а сада је у саставу Хрватске. До стварања бановине Хрватске 1939. године Дубровник никад није био под влашћу Загреба.
-1974. умро амерички филмски продуцент, поријеклом пољски Јеврејин Семјуел Голдвин, један од пионира филмске индустрије. Основао је 1923. филмску компанију “Семјуел Голдвин продакшнс”, која се 1924. удружила са још двије филмске куће у компанију “Метро-Голдвин-Мајер”, али је потом поново постао самостални продуцент.
-Српска православна црква 31. јануара слави светог Атанасија Великог и светог Максима архиепископа српског.
Светитељ из родана нашег српског Свети Максимбио је син деспота српског Стефана слијепог и деспотице Ангелине. Замонашен у манастиру Манасији. Притијешњен Турцима он је побегао у Румунију где је био посвећен на упражњени престо архиепископа влахозапланинског. Измирио завађене војводе Радула и Богдана и спријечио рат међу њима. У старијим годинама вратио се у Крушедол где је подигао манастир и где се после дужег подвига и упокојио 18. јануара 1546. године. Његове нетрулежне и чудотворне мошти и сада леже у том манастиру.