-4. маја 1999. у НАТО агресији бомбардована је зграда Телевизије Нови Сад, а у ваздушној бици изнад Ваљева, у авиону миг 29 погинуо је пилот потпуковник Миленко Павловић, командант 204. Ловачког авијацијског пука Војске Југославије.На радио-вези забележене су његове последње речи у неравноправној борби: „Имам их, имају и они мене”. Посмртно је унапређен у чин пуковника.
-1999. Парламент Бугарске одобрио авионима НАТО пакта коришћење бугарског ваздушног простора у агресији на Савезну Републику Југославију. Исто је поступила и Румунија, али су румунски аеродроми, због техничке неопремљености, били неупотребљиви за летјелице НАТО-а.
-4. маја 2001. године представници југословенског Координационог тијела за југ Србије потписали су у Бујановцу двије изјаве о примирју и успостављању безбједности и мира са наоружаним Албанцима у зони Лучана и села Турија у бујановачкој општини. Након потписивања Кумановског споразума и прекида ваздушних удара НАТО на СРЈ, ВЈ и српска полиција су се повукли са простора Косова и Метохије. У периоду од 10. јуна 1999. године (од потписивања Кумановског споразума) до 31. августа 2001. године на југу Србије је извршено 1.160 терористичких напада и провокација од стране албанских терориста. Приликом ових напада погинуле су 34 особе (од тога 10 цивила, 18 полицајаца и 6 војника). Повријеђене су 102 особе (од тога 25 цивила, 61 полицајац и 16 војника). Од стране албанских терориста отето је 45 људи (од тога 43 цивила и 2 војника). Терористи су убили 2 отета цивила, један цивил је побјегао из заробљеништва, док је непозната судбина 4 цивила. Терористи су на слободу пустили 38 особа. Савјет НАТО-а је дефинитивно одлучио да дозволи повратак југословенским снагама на том сектору, а одлука је донијета управо на врхунцу борби у околини Прешева средином маја 2001. године. При уласку безбједносних снага у Сектор Б убијен је један од заповједника терориста. Након тога југословенске Здружене снаге безбједности ушле су у последњи сектор Копнене зоне безбједности, а терористи су разоружани, чиме су се сукоби завршили.
-1869. умро српски писац и политичар Јован Хаџић, познат и као Милош Светић, први предсједник Матице српске, противник Вука Караџића – за разлику од њега бранио је етимолошки правописни принцип и негирао фонетски. Сматрао је да књижевни језик ваља обогатити славјаносербским ријечима. Био је адвокат, директор гимназије у Новом Саду и радио је на изради Грађанског законика Србије. Уређивао је ,,Сербски летопис” и ,,Голубицу” и покренуо часопис ,,Огледало сербско”. Писао је поезију у псеудокласицистичком стилу и преводио грчке и римске писце – Хомера, Хорација и Вергилија – и њемачке, укључујући Јохана Волфганга Гетеа.
-1930. рођен Миљан Миљанић, тренер фудбалских клубова “Црвена звезда” и “Реал” из Мадрида, селектор репрезентације, председник Фудбалског савеза Југославије
– Српска православна Црква 4. маја славиВелику суботу.
На Свету и Велику суботу обиљежавамопогребење Господа нашег Исуса Христа и Његов силазак у ад, којим је људски род, избављен од смрти, прешао у вјечни живот.Све дане надвисује Света и Велика четрдесетница, али изнад Свете четрдесетнице је Света и Велика седмица, и изнад саме Велике седмице је ова Велика и Света субота. Ову седмицу не зовемо Великом зато што су њени дани или часови изнад (осталих), но зато што су у тој седмици учињена велика и натприродна чуда и изванредна дела нашег Спаситеља, а нарочито на данашњи дан. Господње тело је искусило и пропадљивост тј. разрешење душе од тела, али никако није пропало, тј. није потпуно уништено, нису потпуно ишчезле стихије од којих је састављено. Али од тог трена, чим је осетио најмоћнију силу, ад је почео да дрхти и да се смућује; и убрзо након тога ад, који је неправедно прогутао, избацује и Христа, најтврђи и крајеугаони камен.
