– 5. децембра 1853. Упокојио се Јован Стејић, љекар и књижевник, први Србин доктор медицине у Kнежевини Србији. Био је дворски лекар Милоша Обреновића и, што посебно издваја његову личност и рад, први секретар Друштва српске словесности, које је било претеча Српске академије наука и умјетности.
-1929. створена је ,,Витешка организација Соко Kраљевине Југославије”. У новостворену националну соколску организацију Југославије утопљена су друштва “Југословенски соко”, “Хрватски соко”, “Орао” и “Српски соко”.
-1952. у Београду је основан Музеј Николе Тесле. Смјештен у репрезентативном здању саграђеном 1929. делу архитекте Драгише Брашована, отворен је за јавност 20. октобра 1955. Поставка Музеја садржи више од 150.000 докумената, моделе апарата, патенте, макете, библиотеку и мноштво књига, публикација и чланака објављених о генијалном српском научнику и његовом стваралаштву.
-1967. упокојио се српски класични филолог Милош Ђурић, члан САНУ, председник Српске књижевне задруге и уредник часописа ,,Жива антика”. Био је један од водећих хелениста 20. века. Објавио је више од 200 радова из класичне књижевности и филозофије.
-2008. упокојио се патријарх московски и цијеле Русије Александар Други. Са благословом патријарха Павла, митрополит црногорско-приморски Амфилохије је у име Светог синода СПЦ упутио телеграм саучешћа Руској православној цркви поводом упокојења првојерарха Московске патријаршије. Поводом изненадног и прераног упокојења у Господу Његове светости Алексија Другог, патријарха московског и све Русије, молимо вас да, заједно са свима архијерејима, свештенством, монаштвом и вернима, примите наше искрено саучешће. Молимо се Богу за покој његове племените душе, а свима вама да подари утеху у болу за великим јерархом Цркве Христове“,каже се у поруци Српке цркве РПЦ. У Српској православној цркви истичу да је Алексије Други био велики пријатељ српског народа. Руски првојерарх је последњи пут у Београду боравио 20. априла 1999. године у току НАТО бомбардовања, када је заједно са патријархом Павлом у Храму Светог Саве предводио молитву за мир. Руска црква је осудила једнострано признање Косова и Метохије, а сам патријарх је стално, кад је то могао, истицао да је ова јужна покрајина у саставу Србије. Делегација СПЦ, у саставу митрополит Амфилохије, епископ бачки Иринеј и викарни епископ моравички Антоније, последњи пут се сусрела са руским патријархом у Москви 25. септембра и том приликом му предала икону Богородице Млекопитатељнице коју су осликали српски иконописци у Хиландару.
–5. децембра 1931. године Храм Христа Спаситеља у Москви је уништен по налогу Стаљина. ,,Народе руски! Јуначко потомство храбрих Словена! Ти си небројано пута саломио зубе оних лавова и тигрова, који су се на тебе устремили да те прогутају. Прибери се и пођи са часним крстом у срцу и оружјем у руци, па ћеш одољети свакој људској сили и напасти”, манифест је цара Александра I који стоји на једној плочи у Храму Христа Спаситеља у Москви. Иако лијеп, доживио је и преживио страшну судбину, али је остао свједок велике побожности и снаге руског народа. Изградња првог храма је трајала 44 године, а градила су га четири цара. Комунистичке власти су за вријеме Стаљина експлозивом уништиле храм, а Никита Хрушчов је послије смрти Стаљина наредио да се на том мјесту изгради градски базен. Пуних 40 година Московљани су овдје долазили на купање, све док није донијета одлука да се Храм Христа Спаситеља поново изгради, тачно према пројектима из XIX вијека. Храм је освештан 2000. године и може да прими 10.000 вјерника. Руси су посебно поносни на овај Храм, јер свједочи о њиховој величини и снази. У царској Русији, све до Октобарске револуције, било је око 78.000 храмова. Међутим, совјетске власти су већи дио претвориле у касарне, затворе, јавне тоалете или магацине, а не мали број срушили експлозивом.
-1901. рођен Волт Дизни, амерички филмски аниматор. Дизни је у Холивуд стигао из Канзас Ситија и уз помоћ неколико колега реализовао серију цртаних бајки и филмова. Први студио отворио је у једној гаражи и радио уз несебичну помоћ и подршку брата Роја. Септембра 1928. године, у Њујорку је приказан филм “Пароброд Вили” са Мики Маусом у главној улози. Био је то Дизнијев улазак у свет бесмртних. Следили су затим и ликови: Плутона, симпатичних прасића, а 1934. и легендарни Паја Патак. Низали су се и дугометражни филмови: “Снежана и седам патуљака”, “Пинокио”, “Бамби”, “Дамбо”, “Алиса у земљи чуда”… Дизни је добио 28 “Оскар”-а, а тврдио је да је само један заиста његов- први, додељен за креацију Мики Мауса. “Сви остали припадају подједнако свим мојим сарадницима” – говорио је. Неуморан, пун нових идеја, Дизни је оставио цртачку таблу и започео стварање компаније. Године 1955. основао је у Калифорнији забавни парк “Дизниленд”, који је и данас туристичка атракција.
-1791. умро аустријски композитор Волфганг Амадеус Моцарт, један од најгенијалнијих у историји музике. Послије пресељења из родног Салцбурга у Беч био је окружен сплеткама завидљиве и стваралачки јалове дворске музичке камариле и финансијски је крахирао. Сахрањен је у заједничкој сиротињској гробници у Бечу. Био је “чудо од дјетета”: у шестој години написао је прву композицију, у осмој сонату, а у 12. оперу под називом “Једноставна превара”. Написао је око 600. Нека од његових познатих дјела су опере “Фигарова женидба”, “Чаробна фрула”, као и квинтет са кларинетом “Мала ноћна музика”.
-1870. умро француски писац Александар Дима – Отац, један од зачетника фељтонистичког романа. Најприје се истакао романтичним драмама “Анри Трећи и његов двор”, “Антони”, “Кула Нел”, “Кин”. Писао је и комедије, али је свјетску славу стекао многобројним романима с мотивима из француске историје: међу којима су ,,Гроф од Монте Христа” и ,,Краљица Марго.
-1926. умро француски сликар Клод Оскар Моне, један од оснивача импресионизма. Према његовој слици “Импресија, излазак сунца”, изложеној 1874. у Паризу, назив је добио цио сликарски правац, чији је Моне био најдосљеднији и најутицајнији представник. Извршио је огроман утицај на европско сликарство.
–Српска православна Црква 5. децембра слави свете апостоле Филимона, Апфију и Архипа и свету мученицу Киклију
