-1992. у братуначком селу Загони припадници муслиманских оружаних снага из Сребренице убили 14 Срба, а у сребреничком селу Крњићи 24 мјештанина.
-1941. основан је концентрациони логор на Бањици, највећи концентрациони логор на подручју окупиране Србије (1941–1944).
Кроз овај логор за време читаве окупације прошло је најмање 23.697 људи, а од тог броја неколико хиљада је стрељано на стратишту у Јајинцима.
-1928. рођен је Стеван Раичковић, српски пјесник и академик. Гимназију је учио у Сенти, Крушевцу, Смедереву и Суботици, где је и матурирао. Студирао је на Филолошком факултету у Београду, а већ са 17 година почео је да објављује песме. Од 1945. до 1959. године био је сарадник Литерарне редакције Радија Београд. До 1980. године Раичковић је био уредник у Издавачком предузећу „Просвета”. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1972, а за редовног 1981. године. Објавио је више од двадесет збирки песама, седам књига за децу, неколико књига есеја. Прву збирку Дјетињство објавио је 1950. године, да би већ следећом, под називом Пјесма тишине, две године касније, био примећен. Преводио је руске песнике Ану Ахматову, Марину Цветајеву, Јосифа Бродског, сачинио је избор поезије Бориса Пастернака. Раичковићева поезија објављена је на руском, пољском, чешком, словачком, мађарском, бугарском, русинском, албанском, словеначком.
Стеван Раичковић
Ти си мој живот видела изблиза
Ти си мој живот видела из близа:
Примисо, покрет, реч што нисам реко.
Знала си грч мој и кад стојиш иза.
Слутила моју болест на далеко.
Ти си у моме оку док још гасне
Видела прва новог смеха клицу.
А кад се вратим дому уре касне
Знала сву причу само по мом лицу.
Седим за столом и не знам свог лика.
Пред огледало залуд ми је стати:
У твоме оку била ми је слика.
Већ пола мојих ствари с тобом труле.
Нико ме сада не зна, нит ће знати:
Из мене зјапи рана место нуле.
-1891. рођен Аугустин – Тин Ујевић, књижевник, књижевни критичар, публициста и преводилац. Ујевић је Филозофски факултет завршио у Загребу, а затим је боравио у Паризу, Београду, Сарајеву и Сплиту, да би се 1940. коначно настанио у Загребу, где је и умро 1955. године. Био је један од највећих боема, сматрајући да ,,само искрени приврженици уметности који имају чисто срце јесу прави боеми” и да боемију модерног времена означава” њен дефетизам према животу, према његовим ограничењима и спором темпу остварења, феномен декаденце у епохи империјализма”. Прва његова самостална књига песама ,,Лелек себра” представља новину у југословенској поезији, доносећи чудесну, потресну драму пораженог човека.
Тин Ујевић
Србији
Данас пламсаш само од крви најбољих
што су мачу дали своја тела справна;
блештећи у духу и у чистој вољи,
божанствена, Света земљо Православна;
Јуче, ти си била моћна и велика,
и за усне деце млеко, мед и вино,
док се не скрхаше под градом челика
груди твоје деце, Српска Краљевино!
Сутра, сабирући и данас и јуче,
засјаћеш у духу и у живој моћи,
јер ће славу слома унуци да уче,
као зору спаса после тешке ноћи.
Ал’ ни нови народ, нити понос међа
никад неће више да ти овај врати
поносити поглед иза храбрих веђа
што су знале дивски у понор гледати:
Твоје мирно чело под претњом удеса
и вијањем вјетра страве и страхоте,
и молитву тамну у глува небеса;
твој’ је данас време највеће лепоте.
-1999. упокојио се отац Митрофан, епитрон Манастира Хиландар.
Крштено име Милан Мишулић – рођен је 12. октобра 1923. године у селу Ратари, у Шумадији. Због свог аскетског и подвижничког живота отац Митрофан бива у два маха прот Свете Горе као и представник Хиландара у светогорској управи. Отац Митрофан је посебна и свестрана личност која је уградила себе дубоко у сећања српског народа, пре свега због своје дубоке али здраве духовности. Неговао је духовност која је пленила. Све своје таланте је искористио трудећи се да препороди како сам Манастир Хиландар, тако и духовни живот у својој отаџбини Србији. Током последњих ратних збивања на просторима бивше Југославије велики део своје мисије је посветио и усмеравању српске омладине, којој је, нарочито током санкција, било онемогућено школовање и академско усавршавање у нормалним условима. Многим младим и перспективним студентима помогао је да у земљи и иностранству стекну боље образовање.
-5 јула 1891. године на Цетињу је изведен ,,Горски вијенац”.
Сматра се да је то било прво извођење тог Његошевог дјела у цјелини, а да су прије тога извођени само поједини његови фрагменти. „Горски вијенац“ стоји ловћенски високо, усамљено и поносно у врху романтизма књижевности југословенских народа. Сложеност и слојевитост „Горског вијенца“ није толико у фабули, већ у мисаоној и језичкој слојевитости дјела. Његош је желио, као и сваки драмски писац, да чује своју драму и због тога је организовао читаћу пробу. Ово извођење у Биљарди, око огња, можемо сматрати првим сценским извођењем „Горског вијенца“ и уопште једног Његошевог дјела. Други покушај био је у Рисну, почетком 1851. године.
–1889. упокојио се писац Јаков Игњатовић. Био је изразити реалиста. После завршеног правног факултета радио је у родној Сентандреји као адвокат, а у току револуције 1848. године био је посланик Мајске скупштине у Сремским Карловцима и члан Главног одбора Војводине. Написао је девет романа, 17 приповедака, књигу мемоара и велики број публицистичких и политичких чланака. У романима је описивао живот војвођанских Срба.
-1887. рођен је српски лекар Коста Тодоровић, стручњак за заразне болести, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности и Националне академије за медицину у Паризу. Рођен је у Београду од оца Павла Тодоровића, ветеринара из Драгова, и мајке Бригите. Објавио је преко 150 научних и стручних радова на нашем језику и страним језицима, као и уџбеник Акутне и инфективне болести, Приручник за лечење туберкулозног менингитиса и многе друге радове. Основну школу завршио је у Врању, гимназију у Зајечару. Као питомац Министарства војног, медицину је студирао у Грацу од 1906. до 1912. године. После 50 година, 25. маја 1962. додељена му је Златна промоција Универзитета у Грацу.
-2008. чувени српски генетичар доктор Миодраг Стојковић успио да направи лабораторијску крв.
-2017. умро Mиливоје Мића Марковић, кларинетиста, саксофониста, композитор и аранжер, један од пионира џеза, уредник Забавног програма Телевизије Београд и Продукције грамофонских плоча РТБ, уметнички директор Београдског џез фестивала, вођа Биг бенда РТС, председник Савеза композитора Југославије
-1943. офанзивом њемачких снага на положаје Црвене армије из правца Орела и Харкова, у Другом свјетском рату је почела Курска битка, највећи тенковски окршај у историји ратова, у којој је учествовало око 6.000 тенкова с обје стране. Нијемци су ангажовали 50 дивизија, од којих 14 оклопних и двије моторизоване, али су претрпјели пораз од којег се нису опоравили – изгубили су пола милиона војника и 2.900 тенкова.
-1811. Венецуела постала прва јужноамеричка држава која је прогласила независност од Шпаније
-1880. рођен чешки виолиниста и композитор Јан Кубелик, који је јавно почео да наступа већ у осмој години живота, стекавши углед једног од највећих виолинских виртуоза свог времена, а као композитор је показао смисао за колорит, мада није исказао знатнију инвентивност.
-1954. Елвис Присли снимио прву песму “Тhat’s All Right”
-2017. умро Пјер Анри, француски композитор, пионир електро-акустичке музике
-Српска православна Црква 5. јула слави светог свштеномученика Јевсевија
