
-1882. умро српски филолог Ђура Даничић, сарадник Вука Стефановића Караџића у борби за реформу српског језика и правописа. Послије студија у Пожуну (Братислава), Пешти и Бечу радио је као библиотекар Народне библиотеке у Београду, секретар Друштва српске словесности и професор Лицеја и Велике школе. У првом раду – “Рат за српски језик и правопис” 1847, којим је допринио брзој побједи Вукових идеја, потписао се презименом Даничин, умјесто породичним Поповић. Вукове и сопствене погледе на језик је досљедно провео у преводима с латинског ,,Псалтира Давидовог” и ,,Старог завјета”. Објавио је више дјела из старе спрске књижевности Помогао је Вуку да преведе ,,Нови завјет”.
-5. новембра 1909. Рођена је српска сликарка Милена Павловић Барили, умjетница рафиниране културе која је сликала у надреалистичком маниру. Завршила је Умјетничку школу у Београду, студирала у Минхену, живјела у Риму и Паризу. У САД је отишла 1939. године, где је била илустратор модног часописа „Вог” и сценограф и костимограф у њујоршким позориштима. Од последица пада с коња умрла је у Њујорку у 36. години живота. Прву изложбу приредила је у Београду, када је имала само 18 година. Затим су следили Париз, Рим, Фиренца, Лондон… При повременим доласцима у земљу, са успехом је излагала на пролећним изложбама у Павиљону “Цвијета Зузорић” и редовно, као члан групе “Лада”. Милена Павловић је била уметник рафиниране културе, која је сликала у надреалистичком маниру, с посебним осећањем за простор и поетичну атмосферу. Живот је провела између два света – мајке Данице и оца Бруна Барилија, италијанског композитора, односно између патријахалне Србије и великих културних центара Европе.Вођена радозналошћу, 1939. године отишла је у Америку. У Њујорку је са страшћу сликала, илустровала прилоге у модном часопису “Вог” и радила као сценограф и костимограф у позоришту. Умрла је у 36. години живота, у тренутку када је била на врхунцу својих стваралачких могућности.
На кутку белог облака
Милена Павловић Барили
На кутку белог облака
– спава нејасна туга
у непрекидној мелодији,
тихој и засањаној
усред звездане језе.
Само тамни плач шуме
тресе своју сребрну косу
изгубљену у оку раздаљине.
-5. новембра 1938. У Сомбору је, у породици Богдана и Загорке, рођен Радивоје Кораћ – Жућко, кошаркаш. Познат је по играма у свом клубу ОКК Београд и у репрезентацији. Један од најбољих југословенских кошаркаша свих времена. Постао је један од најбољих југословенских играча током 1960-их. Проглашен је спортистом године у Југославији 1960. Са репрезентацијом је освојио двије сребрне медаље на Европским првенствима (1961, 1965), двије на Свјетским првенствима (1963, 1967) и Олимпијским играма 1968., као и бронзану медаљу на Европском првенству 1963, и четири првенства Југославије. Почео је да игра за БСК (ОКК Београд) са 16 година и играо је крилног центра са висином од 193 цм, а тренер му је био Борислав Станковић. Са ОКК Београдом Кораћ је освојио четири првенства Југославије (1958, 1960, 1963, 1964) Кораћ је био први стрелац и играч Стандарда из Лијежа, првака Белгије (1967/68), играјући за Петрарку из Падове, био је први стрелац првенства Италије (592 поена на 22 утакмице). Кораћ је као играч ОКК Београда наступао на разним европским такмичењима. Три пута је проглашен за члана најбољег европског тима. Одиграо је укупно 157 међународних утакмица и постигао 3153 поена, са за тадашње стандарде високим просеком од 20,1 поена по утакмици. Радивоје Кораћ је погинуо у 30. години у саобраћајној незгоди 2. јуна 1969. код села Каменице, 12 км од Сарајева, после утакмице између репрезентације Југославије и селекције Босне и Херцеговине. Радивој Кораћ је први спортиста који је сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. На сахрани је присуствовала и делегација из Петрарке из Падове, клуба у којем је Кораћ завршио каријеру.
– 1994. преминуо је Милан Младеновић, српски музичар, композитор и пјесник. Најпознатији је као пјевач и гитариста београдске рок групе ,,Екатерина Велика”, али и аутор запажених текстова. Један је од носилаца београдског “Новог таласа” 80-их година 20. века. Био је оснивач и члан култних рок састава “Шарло акробата” и касније “Екатерине велике”. Дела: албуми “С ветром у лице”, “Љубав”, “Само пар година за нас”, “Дум дум”, “Неко нас посматра”, збирка поезије: “Дечак из воде”
-2001. укинута смртна казна у Савезној републици Југославији
-1991. хрватска артиљерија гађала Шид, а сутрадан и Апатин, градове у Србији. У првом нападу на територију Србије у Шиду су погинула четири цивила и рањено 15.
-1918. побједничка српска војска умарширала је у Земун, чиме је окончана двовјековна владавина Хабзбуршке монархије деловима Србије северно од Саве и Дунава
– 5. новембра 1926. године, послије четвртог атентата на Мусолинија, у Италији je донијет Закон о заштити државе којим је озваничен тоталитарни фашистички режим. Тоталитаризам је сложена појава у друштву. Појединац се претвара у бескорисну масу, у којој се ствара масовна лажна свијест и језик као средство масовне политичке манипулације. Тоталитарна држава је држава затвореног типа, односно друштва у коме постоји отпор промјенама, друштва у коме је социјална покретљивост смањена. Антрополошки нихилизам, односно негација индивидуа је логична политичка последица постојања тоталитарних посредованих друштвених односа. С тога је појам тоталитаризма на својеврстан начин увод у разумијевање идеологија попут неофашизма, неофашистичке државе. Тоталитаризам је један од облика политичког поретка. Дефиниција тоталитаризма настала je у првој половини ХХ вијека када се појављују први тоталитарни режими. Први који је употријебио тај израз (тоталитарни) био је Бенито Мусолини. Тоталитаризам се дефинише као модерни, свеобухватни деспотизам који уз помоћ терора тежи да загосподари свим аспектима живота својих грађана тј. поданика разарајући предуслов сваке слободе. На челу државе се налази партија којом управља један човјек (диктатор). Први покушаји дефиниције тоталитаризма су били некритички и дескриптивни. Тоталитаризам је често био замјењиван тиранијом. Ови системи, поред одеређених сличности, ипак су у добром дијелу различити. Док у тиранији нема закона већ влада самовоља једног човека (тиранина) у тоталитарном систему влада терор умјесто позитивних закона и устава који су усвојени. Терор је ту да владајућу идеологију претвори у стварност. Овакви режими се стварају у економски и политички нестабилним државама.
-1989. умро амерички пијаниста, поријеклом руски Јеврејин – Владимир Хоровиц, један од највећих мајстора клавира свих времена. СССР је напустио 1925, а кад се први пут вратио 1986. одржао је тријумфалне концерте у Москви и Лењинграду.
– 1879. умро шкотски физичар Џејмс Кларк Максвел, највећи теоријски физичар 19. вијека. У области електромагнетизма формулисао је тзв. “Максвелове једначине”, створио електромагнетску теорију свјетлости, дао теоријски основ радио-таласа и радио-технике, математички формулисао многе проналаске Мајкла Фарадеја, развио таласну теорију свјетлости и електромагнетску теорију етера.
-1944. умро француски хирург и биолог Алексис Карел, добитник Нобелове награде за медицину 1912. Значајан је по открићима о преносу (трансплантација) ткива и одржавању живог ткива ван организма. Такође је унаприједио хирургију крвних судова.
– 5. новембра 1937. године Адолф Хитлер одржао је састанак са својим најмоћнијим сарадницима и саопштио им план политичког и војног дјеловања.
-Српска православна црква 5. новембра Светог апостола Јакова, Светог Игњатија патријарха Цариградског Сина цара Михаила Рангаве и Светог мученика Јакова Боровицког