фото: pixabay
–1912. Потписнице Балканског савеза, Србија и Бугарска, предале су ултимативну ноту Турској, после чега је почео Први балкански рат.
Србија је тада ослободила Стару Србију (данашње Косово и Метохију) и Јужну Србију (данас Македонија).
–1915. Снажном артиљеријском ватром дуж целог фронта на Дунаву, Сави и Дрини, у Првом светском рату почела је офанзива Централних сила на Србију. После месец дана жестоког отпора, немачке и аустроугарске трупе су, уз помоћ Бугара, који су напали Србију са истока, окупирале земљу, а главнина српске војске повукла се преко планина Албаније на грчко острво Крф. Опорављене српске трупе пробиле су 1918. године Солунски фронт, што је изазвало слом Централних сила.
–1973. Упокојила се Милунка Савић, наредник српске војске у Ослободилачким ратовима 1912–1918, носилац 2 Ордена француске Легије части. Хероина Балканских ратова и Великог рата, Милунка је и најодликованија жена-борац у Првом светском рату, али и жена са највише одликовања у историји ратовања. Французи су је због храбрости назвали српском Јованком Орлеанком. Рођена је у скромној породици у селу Kопривница код Јошаничке бање. Kао година Милункиног рођења, како пише у њеној чланској карти резервних војних старешина, наводи се 1892, мада се у неким изворима појављује и 1890. година. Имала је брата и две сестре и била је најстарије дете Раденка и Данице Савић. Чувала је овце, али се бавила и сеоским пословима. Након што је 1912. године објављен Указ о мобилизацији, Милунка одлучује да спасе оца и болесног брата одласком у рат. Одсекла је косу, повезала груди, обукла мушко одело и регрутовала се под именом Милун Савић. Тако је учествовала у балканским ратовима, али тако почиње и њен ратнички стаж. Да је Милун женско, откривено је у Брегалничкој болници 1913. године након што ју је метак погодио у груди. Рат је завршила чином каплара српске војске.
-1915. – Почела Мојковачка операција у Првом светском рату која је трајала до 06. 01. 1916
-2011. – Његова светост патријарх српски Иринеј уведен је у трон српских патријарха у Пећкој патријаршији на Косову и Метохији, као 45. поглавар Српске православне цркве /СПЦ/.
-2000. – На демонстрацијама у Београду срушена власт Слободана Милошевића. Испред зграде Скупштине Југославије одржан велики протестни митинг Демократске опозиције Србије /ДОС/ због непризнавања изборних резултата.
–1857. српски сликар Стеван Тодоровић, пионир физичке културе у Србији, отворио је у Београду бесплатну школу за сликање, певање и гимнастику.
Школу је шеф београдске полиције убрзо забранио с образложењем: „На тужбу родитеља да изводите такву игру у којој деца могу сломити ноге и руке, забрањује вам се рад”, али је министар просвете, чији је син похађао ту школу, ставио забрану ван снаге.
-1796. – Под притиском Француске Шпанија објавила рат Великој Британији, који је завршен катастрофалним поразом француско-шпанске флоте 1805. године у бици код Трафалгара, послије чега је Шпанија практично остала без ратне морнарице.
-1713. – Рођен француски филозоф и писац Денис Дидро, критичар религиозног морала и носилац просвјетитељске мисли у предреволуционарној Француској, инспиратор и главни уредник велике француске “Енциклопедије”, која је у 28 томова објављена од 1751. и 1772.
-1864. – Рођен француски хемичар и индустријалац Луј Лимијер, пионир свјетске кинематографије, који је са братом Огистом направио прву филмску камеру и основао у Лиону фабрику за израду фотографског материјала. Браћа су изумјела поступак снимања у природним бојама и у париској кафани “Гран кафе” приредила 28. децембра 1895. године прву филмску представу у свијету.
-1880. – Умро француски композитор, поријеклом њемачки Јеврејин Жак Офенбах, творац француске оперете. Кроз његову приступачну и ведру музику забавног карактера најчешће је провијавала сатира друштвених односа у француском Другом царству.
-1908. – Њемачки принц Фердинанд Кобург прогласио независност Бугарске од Отоманског царства, а себе царем Фердинандом Првим.
-1954. – Велика Британија, САД, Југославија и Италија потписале Лондонски меморандум о тршћанској кризи, заоштреној одлуком западних сила да цивилну управу у зони “А” слободне територије Трста предају Италији. Југославији је припала зона “Б” и мањи дио зоне “А”, а Италији већи дио зоне “А”. Двије сусједне земље су гарантовале пуна права националим мањинама, а влада у Риму је преузела и обавезу да одржава слободну луку у Трсту.
-5. октобра1840. – Убијен Смаил – ага Ченгић муселим гатачки, пивски и дробњачки кога су убили Црногорци. Смрт Смаил аге Ченгића опјевана је у истоименом спјеву Ивана Мажуранића.
Породица Смаил-аге била је једна од најстаријих породица у Херцеговини, али су се потурчили. У бици на Грахову (1836) турску коњицу је предводио Смаил-ага и допринео је са својим одредом, па су Турци опколили Црногорце у Челинском потоку и посјекли 70 глава (међу овима су погинули Јоко (Јован), брат владике Петра II Петровића Његоша, владичин синовац Стеван и још неколико Петровића). Ченгићу је побједа над Црногорцима још више разнијела славу.
Од овога боја до 1840. Смаил-ага Ченгић није излазио у Дробњаке због страха од освете. Те године изашао је да купи харач. Крајем јула, дробњачки главари и сеоски кнезови, њих 12 на броју, одржали су један тајни састанак, по једнима у манастиру Подмалинском, а по другима у кули Чупића, на Добријем селима, и ту се договорили, да убију Смаил-агу. Ту своју одлуку саопштили су писмом, које је понио на Цетиње Мушо Церовић, владици Петру, а другим су позвали у помоћ Морачане и дробњачке ускоке, који су увијек били против Турака. Владика се томе обрадовао и обећао је Дробњацима помоћ у војсци и оружју. У исто доба владика је замолио и морачке главаре, од којих је био најважнији војвода Мина Радовић, да скупе војске и помогну Дробњацима да разбију турске харачлије и убију зликовца Смаил-агу.
Око Крстовдана Смаил-ага је кренуо из Липника са својом војском. Имао је око 500 коњаника и нешто послуге. Успут је чинио разна насиља. Дробњаци су били ријешили да Ченгића доведу до Мљетичка, села близу ускочких и дробњачких села, надомак Мораче и да ту изврше напад на Турке. Турци су били сви на коњима, били су добро наоружани, а Дробњаци су већином имали шешане и по коју малу пушку. Ченгић је пристао да иде на Мљетичак и с пратњом је кренуо с Пошћења 4. октобра и истога дана рано стигао на Мљетичак. Новица Церовић, један од главних завјереника, још са Пошћења се вратио у Тушину, с налогом, да прикупи ускоке и приведе Морачане, и да на дани знак нападне Турке. Дан за напад био је утврђен 5. октобра. С Турцима око самога Ченгићевог шатора били су одређени Мијо Годијељ с Годијеља, Димитрије Ковијанић с Пошћења и Милић Томић с Превиша, три најбоље нишанџије у племену, с наређењем, да они, чим нападну ускоци и Морачани и почне се бој, убију Ченгића. За старјешину страже под планином, према Тушини, био је одређен војвода Мујо с налогом, да одржава везу с Новицом и ускоцима и Морачанима, које је предводио војвода Мина Радовић и који су се већ били прикупили у Тушини. Утврђено је било, да се Турци нападну пред зору. Послије извјесних неспоразума између Дробњака и Морачана око вођства, војска је кренула и на један сат пред зору напала Турке. Турци су се узбунили и помели. Ченгић је погођен од пушака из његове најближе околине. Дробњаци и војска су се измијешали и стали полусањиве Турке разгонити и убијати. Том приликом погинуо је 81 Турчин. Њихове су главе однесене у Тушину и Морачу, а Ченгићеву главу однијели су владици Раду на Цетиње Мирко Алексић, Новица Церовић и још неколико ускока. Лазар Томановић наводи податке да је Новица Церовић Његошу донео главу Смаил-аге Ченгића, иако га он није убио, но Алексић. Та глава се осушила на кули у Требињу.
Смаил-ага је имао једну жену и с њом седам синова, од којих су му били чувени Мухамед-бег и Дервиш-бег (Дедага), каснији паша.
-5. октобра 2005. године у налету урагана Стен, у планинском дијелу Гватемале, гдје живе потомци Маја, погинуло је око 2000 људи.
Цивилизација Маја са простора древне Средње Америке обавијена је велом тајни и мистерија. Маје су успјеле да развију своју јединствену културу на једном од најнегостољубивијих мјеста на Земљи. Низије сјеверне Гватемале, западног Хондураса, Белизеа и полуострва Јукатан су топле и влажне, врве џунглама са годишњим просјеком падавина од чак 300 цм. А ипак, овај народ одлучан да истраје до краја, створио је једну цивилизацију чији трагови постоје, до дана данашњег, као потврда генијалности и креативности древног човека.
Мајански краљеви су владали по полубожанском праву, и ону су вјеровали да се њихова веза са боговима може одржати једино кроз ритуал жртвовања. Сви храмови (направљени у степенастом дизајну) су конструисани са жртвеником на врху. У доба краљева друштво Маја је била подијељено на градове-државе, а сваки од тих градова-држава са својим сопственим краљем је био културни центар. У том периоду војска Маја је израсла у јаку организовану силу.
Од 800. до 950. године цивилизација Маја је почела да опада до свог коначног нестанка. Један по један град је почео да блиједи у овом периоду а становништво је потуно нестало.
Гдје су Маје отишле? Не постоји сагласност око одговора на ово питање, постоје само многе теорије. Еколошки докази указују на то да је огромна суша (убрзана вулканском активношћу) погодила Јукатан у ово доба и да је трајала деценијама. Друга теорија сугерише да се народ незадовољан својим господарима побунио. Неки тврде да је болест десетковала становништво и уништило економију Маја. Шта год да је разлог, до 1100. године и последњи од великих градова Маја је прогутан од стране џунгле. Тамо су лежали годинама, док их нијесу пронашли шпански конквистадори у потрази за богатством, а археолози ископали њихове чудесне остатке и свијету приказали културу Маја.
-5. октобра 1969. године BBC је емитовао прву епизоду серије “Летећи циркус Монтија Пајтона”, која је постала култна емисија широм свијета.
Истински чудаци и неконформисти свих врста стварали су нову врсту хумора – хумора доведеног до противрјечности здравом разуму, препуног претјеривања и рафинираности, којем се урнебесно смијемо, а да нам често није баш сасвим јасно чему се, ни зашто, заправо смијемо. Кључно поглавље у историји чудесног хумора представљао је тим познат под називом Летећи циркус Монтија Пајтона група ентузијаста са универзитета Оксфорд и Кембриџ. Свестраност, високообразованост и изузетан таленат будућих Пајтоноваца веома брзо су дошли до изражаја. Пародија, сатира, квалитетна музика и сјајна глума већ тада тријумфују над безидејношћу и рутином окошталих ТВ шема.
Историјске личности, политичари, краљевска породица, умјетници и филозофи, домаћице и радници, малограђанштина нашли су се на удару ове шеретске екипе. Био је то до тада невиђени тотални тријумф хумора над ступидном уобразиљом тзв. озбиљних и успјешних људи. Нико није поштеђен – свидјело се то неком или не. Све је огољено до границе бескомпромисног хумористичног бола. Иако у потоњим остварењима нијесу успјели да се уздигну до надреалног нивоа првих петнаестак година стваралаштва, легенда о њима остала је неокрњена. Оно што су оставили за собом помјерило је лавину нових надреалиста и окренуло слику свијета.
-Српска православна Црва 5. октобра слави светог свештеномученика Фоку, светог пророка Јону и Светог мученика Фоку Баштована
