– 7. јануара 1916. године, на температури 24 степена испод нуле, одиграла се главна битка на Мојковцу између црногорских и аустроугарских трупа. У тој бици, у драматичним околностима, црногорска војска окована ледом и снијегом је пружила снажан отпор аустроугарској војсци и нанијела јој велике губитке. Један од најсвјетлијих примјера жртвовања у Првом свјетском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916. године, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла србијанској војсци да се повуче из правца Пећи, преко албанских и црногорских планина, ка Јадранском мору и касније Крфу. Борбе су трајале све до мрака, али су сви остали на својим положајима. Борбе око Мојковца су вођене још неколико дана, али не оном јачином као што су биле 6. јануара и 7. јануара. Још не знајући за катастрофу, за више од 280 топова који су четири дана и четири ноћи, по наређењу генерала Вебера, тукли по Ловћену, црногорски промрзли и изгладњели војници су на Мојковцу одбранили стару границу на Тари. Вијест о паду Ловћена неколико дана касније дјеловала је као гром из ведра неба, јер је сваки од војника знао: када падне Ловћен пало је Цетиње, а када падне Цетиње пала је и Црна Гора. Настала је чудна ситуација у којој побијеђени непријатељ бјежи, а побједник треба да напусти положај не знајући коме да остави Мојковац, коме мртве на положајима, коме артиљерију и толико жељене митраљезе и хаубице. Последње наређење штаба црногорске Санџачке војске гласило је: уништити сва оружја да не би користило непријатељу. О јунаштву црногорске војске најбоље свједоче ријечи аустроугарских официра, учесника битке. Пуковник Рихтер је записао да „храброст црногорског војника нема премца у историји ратова“. Генерал Хецендорф, много касније ће рећи: „Борили смо се против јунака из бајке…“
-7. јануара 1943. године умро је Никола Тесла ,,човјек који је измислио XX вијек”, како га многи називају. Умро је сам, од срчаног удара у 87. години живота, у хотелском апартману Њујорк хотела. Никола Тесла, рођен у Смиљану, био је један од најпознатијих српских и свјетских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике. Најзначајнији Теслини проналасци су полифазни систем, обртно магнетско поље, асинхрони мотор, синхрони мотор и Теслин трансформатор. Такође, открио је један од начина за генерисање високофреквентне струје, дао је значајан допринос у преносу и модулацији радио-сигнала, а остали су запажени и његови радови у области рендгенских зрака. Његов систем наизменичних струја је омогућио знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину. Био је кључни човјек у изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима. Једини је Србин по коме је названа једна међународна јединица мјере, јединица мјере за густину магнетног флукса или јачину магнетног поља — тесла. Никола Тесла је аутор више од 700 патената, регистрованих у 25 земаља. “Постоји нешто у мени што би могло бити илузија, као што је често случај са младим узбуђеним људима, али ако бих имао довољно среће да остварим неке од својих идеала, то би било зарад цијелог човјечанства. Ако би се моје наде оствариле, најузбудљивија чињеница би била то да је то дјело једног Србина.
-1938. рођен је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић), на Божић 7. јануара у Барама Радовића у Доњој Морачи, од оца Ћира и мајке Милеве, рођене Бакић. Световно име му је било Ристо. Потомак је по сродству војводе Мине Радовића, једног од првих племенских капетана црногорских, који је присајединио Морачу Црној Гори 1820. године. Основну школу је завршио у Манастиру Морача, а Богословију Св. Саве у Раковици у Београду. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1962. године. Упоредо са Богословским факултетом, студирао је класичну филологију на Филозофском факултету у Београду. Постдипломске студије је наставио у Берну и Риму гдје је магистрирао на Источном понтификалном институту (1965). Одатле је отишао у Грчку православну цркву гдје је примио свештенички чин јеромонаха (1968). У том периоду у Атини је одбранио докторат о Св. Григорију Палами. Послије годину дана проведених на Светој Гори отишао је за професора на Православни институт Св. Сергија у Паризу, а од 1976. постаје доцент па редовни професор на Богословском факултету Св. Јована Богослова у Београду (касније Православног богословског факултета). У два мандата био је и декан факултета. Говорио је грчки, руски, италијански, њемачки и француски језик. Користио је у научном раду старогрчки, латински и црквенословенски језик. На редовном засједању Светог архијерејског сабора од маја 1985. изабран је за епископа банатског. Хиротонисан је 16. јуна 1985. године у београдској Саборној цркви од патријарха српског Германа. Одлуком Светог архијерејског сабора од децембра 1990. изабран је за митрополита црногорско-приморског. Свечано устоличење је 30. децембра 1990. извршио патријарх српски Павле у Цетињском манастиру.
-1847. рођен српски писац Милован Глишић, један од зачетника реализма у српској књижевности. Студирао је у Београду технику и филозофију, затим уређивао новине и бавио се позоришном драматургијом. Написао је тридесетак приповиједака, двије комедије и преводио је с француског и руског језика, укључујући “Рат и мир” Лава Толстоја. Описивао је живот села у Србији притиснутог бирократијом и зеленашима.
– 1905. штампан је први број листа „Страдија”. Хумористично-сатирични лист „Страдија” излазио је у Београду од 7. јануара до 1. јуна 1905. године, два пута недељно, четвртком и недељом, на осам страна, укупно 37 бројева. Радоје Домановић сам је уређивао лист, текстове није потписивао, са потписом су објављивани само прилози његових сарадника Милорада Митровића, Милета Павловића, Алексе Шантића. Од првог до последњег броја лист је остао веран задатку ради ког је покренут „да жигоше све оно што не ваља у нашој земљи”.
–1598. на руски трон ступио Борис Годунов, послије смрти Фјодора Првог, посљедњег цара из династије Рјуриковича.
-1610. италијански астроном и математичар Галилео Галилеј открио Јупитерове мјесеце Ио, Европу, Ганимед и Калисто.
-Српска православна црква 7. јануара слави Рождество Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа.
Најрадоснији празник међу свим празницима је Божић. Тог дана оваплотио се Исус Христос и постао човек. Празнује се три дана. Први дан Божића слави се 7. јануара. На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима и објављује се долазак Божића и Божићног славља. Рођење Богомладенца је најавила звезда, којом су се руководили мудраци била је, у ствари, једна посебна појава. Када иђаху мудраци, иђаше и звезда, када они одмараше, она стајаше.“ Ниједно небеско тело се не креће из правца север-југ већ само исток-запад, стога Витлејемску звезду и не треба објашњавати природним путем, астрономијом. Долазак мудраца од истока само је доказ да су Месију очекивали сви народи, а не само Јевреји, и да је Месија дошао да спасе све људе о чему говори псалмопојац Давид, пророци Исаија и Михеј, као и апостол Павле у посланици Римљанима.
Символика рођења Богомладенца Христа на попис становништва сазваног на захтев цара, јесте да ће и Христос, Цар славе, пописати у Књигу Живота, Књигу Јагњетову, све верне поданике своје. У порти Саборне цркве Христовог Рођења налази се пећина-параклис где се чувају мошти 14.000 витлејемских младенаца које крвожедни цар Ирод поби не би ли међу њима убио и Богомладенца Христа. У Старом завету за Бога гину праведници, а у Новом завету, видимо, прво деца, али и они који су чисти срцем као деца, каже Свети владика Николај Српски.
Домаћин и сви укућани на Божић облаче најсвечаније одело, и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију. После службе у цркви се прима нафора и прво се она узима на Божић. Људи се поздрављају речима: “Христос се роди!” и отпоздрављају: “Ваистину се роди!” Ваља напоменути да се овако поздравља и говори све од Божића до Богојављења.
Положајник – На Божић, рано пре подне, у кућу долази специјални гост, који се обично договори са домаћином, а може бити и неки случајни намерник, и он се посебно дочекује у кући, и зове се положајник. Положајник поздрави дом Божићним поздравом, љуби се са укућанима и одлази код шпорета. Отвара врата на шпорету или пећи, раније на огњишту, џара ватру и говори здравицу: “Колико варница, толико срећица, Колико варница толико парица (новца) Колико варница толико у тору оваца, Колико варница толико прасади и јагањаца, Колико варница, толико гусака и пилади, А највише здравља и весеља, Амин, Боже дај”.
Положајник символички представља оне Мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Домаћица после тога послужи положајника, и дарује га неким прикладним поклоном. Он је човек, који на Божић, и за целу наредну годину доноси срећу у кућу.
Рано ујутро на Божић после Свете Литургије, домаћица замеси тесто од којег пече погачу, која се зове чесница. У њу се ставља златни, сребрни или обични новчић, одозго се боде гранчицом бадњака, и та чесница има улогу славског колача на Божић. Када чесница буде печена, износи се на сто где је већ постављен Божићни ручак.
Божићни ручак је најсвечанији ручак у току године коме присуствује цела породица и сви укућани. Пошто се њиме завршава четрдесетодневни поста, ручак је мрсан. Почиње око поднева или нешто раније, по повратку са литургије. Домаћин изговара Мир Божји, Христос се роди.
Када сви стану за сто, домаћин запали свећу, узима кадионицу, окади иконе, кандило и све присутне, преда неком млађем кадионицу који кади целу кућу. Пева се божићни тропар и чита се “Оче наш”. Кад се молитва заврши приступа се ломљењу чеснице. Чесница се окреће као славски колач и на крају ломи. Она се ломи на онолико делова колико има укућана. Када се заврши ломљење чеснице, укућани једни другима честитају празник и седају за трпезу.
