-7. jуна 1941. године принц Михаило Петровић, син принца Мирка и унук краља Николе, одбио је владарску круну. Принц Михаило Петровић је последњи велики Петровић Његош, син принца Мирка и Наталије Констатиновић и један од ријетких који су одбили круну у два наврата. Рођен је 1908. године, а име је добио по ујаку своје мајке кнезу Михаилу Обреновићу. Већ је рођењем, по замисли руског двора и краља Николе, његовог ђеда, планиран да буде наследник пријестола будуће уједињене српске државе. Када је краљ Никола напустио Црну Гору 1916. године, Михаило живи у Напуљу, а потом наставља школовање у Уједињеном Краљевству и Француској. Спремајући се за рат против Југославије, од Мусолинија добија тајну понуду да преузме црногорску круну, што он одбија. По избијању Другог свјетског рата принц Михаило бива ухапшен од Њемаца и спроведен у логор у близини Франкфурта. Ту га је пронашао специјални изасланик италијанске краљевске куће Савоја и краљице Јелене, његове рођене тетке, тражећи од њега да крене на Цетиње и преузме црногорски и краљевски пријесто, јер је Црна Гора требало да прогласи независност и марионетску власт. Принц је и ту понуду одбио.
Михаило је одговорио да је био одувијек убијеђени и одушевљени присталица пуног југословенског јединства. Због тога што није сарађивао са окупаторима, принц Михаило у комунистичкој Југославији добија намјештење у Министарству спољних послова, али веома брзо, увидјевши начин на који влада Броз одлази у Француску, гдје умире 1986. године. Гроб Михаила Петровића и данас је на том гробљу, у близини Орлија, код Париза.
– 7. јуна 1921. године у великој немаштини, у граду Казању на Волги, умрла је Софија Петровна Мертваго, Рускиња која је 25 година била управитељица ,,Дјевојачког института Царице Марије” на Цетињу. акон укидања Дјевојачког института 1913. године вратила се у родни Казањ. Историја Женског института на Цетињу започета је уз свесрдну финансијску подршку руске царице Марије Александровне. Иницијатор оснивања био је књаз Никола који се за вријеме боравка у Петрограду сусрео са пријестоничким племством, у том окружењу било је и много образованих жена.
-1840. оснивањем поште у Београду почео редовни поштански саобраћај у Србији Историјат српске поште почиње од Карађорђеве наредбе сеоским кметовима да су ,,дужни свако писмо предати, док оном ко би се усудио ово задржати следи педесет штапова”. После Другог српског устанка пошту су разносили ,,татари”, који су путовали лошим друмовима и по неколико дана до одредишта. Најпознатији међу њима је био Риста Прендић који би за 6 дана јахања цариградским друмом кнезу Милошу Обреновићу доносио најважније султанове и Портине поруке. Прва главна београдска поштанска станица – мезулана, налазила се близу Калемегдана. Пошиљке су преношене коњима, поштанским кочијама, а носили су их и поштари – пешаци. Године 1842, због бољих услова, пресељена је у кућу Наума Ичка, до кафане “Знак питања”. Крај улаза у зграду видно је био истакнут грб поште, рад сликара Уроша Кнежевића. Дан оснивања прве поште у Београду, обележава се као Дан поштанских радника Србије.
-1882. упокојио се српски писац Kонстантин Пејичић. Медицину је завршио и докторирао у Пешти. Био је управник Текелијанума. Био је активан у политичком и јавном животу Срба у Војводини и тадашњој Угарској уопште. Један је од првих сарадника Летописа Матице Српске. Сарађивао је у „Српским новинама”. Био је изразити следбеник Доситеја Обрадовића и пропагатор његових идеја. Издавао је у Панчеву популарно-медицински часопис „Домаћи лекар”.
-1933. рођен је Слободан Селенић, књижевник, професор Факултета драмских уметности у Београду. Романсијер, драмски писац и театролог, Слободан Селенић је књижевним радом почео да се бави 1955. године. Написао је више романа и позоришних комада, као и велики број есеја и позоришних критика. Високо место у српској књижевности заузео је особеним литерарним поступком и смелошћу да се бави најкрупнијим и најпровокативнијим темама нашег времена и поднебља.
-1980. основана је Задужбина „Милош Црњански” у Београду. Задужбина Милоша Црњанског званично је основана 7. јуна 1980. године, на Оснивачкој седници Управног одбора, средствима која је за ту сврху завештала Видосава Црњански (1894–1978), удова Милоша Црњанског. Основни циљеви Задужбине су да трајно чува успомену на Милоша Црњанског, да брине о објављивању његових дела у земљи и иностранству, као и да подстиче домаће књижевно стваралаштво, додељујући „Награду Милоша Црњанског” домаћем писцу за најбољу прву књигу из свих области у којима се огледао и сам Црњански.
-1935. умро српски хемичар Сима Лозанић, први ректор Београдског универзитета, члан Српске краљевске академије. Био је професор хемије на Филозофском факултету Велике школе и потом Универзитета у Београду, министар привреде и спољних послова у владама Србије 1894. и 1905. Изучавао је органску хемију, агрикултурну хемију и минералне сировине.
-1848. умро руски књижевни критичар и филозоф Висарион Григорјевич Бјелински, оснивач руске реалистичке естетике. Формулисао је теоријску основу новог правца у руској књижевности, названог ,,натурална школа”. Настојећи да критици створи филозофску основу, проучавао је њемачку филозофију. Књижевност је посматрао као друштвену појаву и разлику између ње и науке видио је у томе што пјесник “мисли у сликама” и, за разлику од научника, ,,не доказује истину, већ је показује”. Жестоко се борио против вулгарносоциолошког приступа и формулисао је социолошки акцентоване естетичке критеријуме на којима су изградили учење Николај Доброљубов и Николај Чернишевски.
-1848. рођен Француз Пол Гоген, један од највећих сликара 19. вијека, чији је умјетнички поглед изграђен на противставу импресионистичком схватању. Сликарством је почео да се бави аматерски, а његов поступак карактеришу поједностављени облици у чврстој контури, широко третирани планови, богата хроматска скала, јаки контрасти боја, укидање перспективе. Тако настала синтетичка форма, мирна, робусна и монументална, натопљена је поезијом чисте чулности, а тема је најчешће егзотичан свијет домородаца тахићанског острва Фату-Ива, међу којима је дуго живио. Бавио се и скулптуром. Снажно је утицао на развој експресионизма и формирање фовизма.
-1917. рођен амерички филмски глумац, пјевач и забављач Дино Пол Крочети, познат као Дин Мартин, који је почетну славу стекао у тандему с комичарем Џеријем Луисом, с којим је снимио 18 филмова. Играо је и у многим вестернима и криминалистичким филмовима.
-1963. појавио се први сингл британске рок групе “The Rolling Stones” са песмама “Come On” и “I Want To Be Loved”.
– Српска православна црква 7. јуна слави Треће обретење главе светог Јована Крститеља