-1994. у Бањалуци, у присуству Његове светости патријарха српског Павла одржано засједање Епископске конференције Српске православне цркве /СПЦ/ поводом одлуке Владе СР Југославије да прекине све политичке и трговинске односе са Републиком Српском. Конференција је осудила ову одлуку, истичући да се СПЦ заузима за праведан мир који ће омогућити српском народу у РС и Републици Српској Крајини да изабере с ким и како ће да живи.
-1858. у Посавини избила буна српских сељака против турске власти у Босни због покушаја насилног убирања трећине њихове љетине. Устанак под вођством проте Стевана Аврамовића и попа Петка Јаговића је захватио села између Брчког, Градачца и Модриче. Главни напад турске војске половином октобра 1858. устаници су одбијали два дана, али је потом отпор угушен. Слом буне је праћен покољем, па је народ у масама бјежао преко границе у Аустрију.
-1945. развијен први документарни филм снимљен у Југославији послије Другог свјетског рата – документарац ,,Јасеновац”. Потресно свједочанство о злочинима усташа у највећем концентрационом логору на Балкану режирали су Густав Гаврин и Коста Хлавати, који су написали и сценарио. Нечувене страхоте, којима су били изложени заточени Срби, Јевреји и Роми, реконструисане су помоћу фотографија пронађених у запљењеним њемачким и хрватским архивама и код појединаца.
– 480. п. н. е. послије тродневне битке у Термопилском кланцу и херојског отпора Грка под командом спартанског краља Леониде, инвазиона персијска војска краља Ксеркса Првог извојевала је побједу. Продор персијске војске од 70.000 људи у унутрашњост Грчке бранило је око 5.000 војника, који су у почетку битке нанијели велике губитке Персијанцима, јер је Леонида одабрао идеално мјесто за одбрану, најужи дио Термопилског кланца. Кад је грчки издајник Ефијалт открио нападачима пут преко планине, чиме је отпор постао безнадежан, Леонида је отпустио савезнике, оставши са само 300 Спартанаца и неколико Теспијанаца и Тебанаца. Одбивши понуду за предају, сви браниоци су изгинули. На мјесту њихове погибије подигнут је споменик са натписом: ,,Путниче, када дођеш у Спарту, реци да смо овдје пали покоравајући се њеним законима”. Обновљена верзија овог записа и данас стоји на мјесту битке. У много новијој историји, 1955. године, на мјесту гдје је по легенди Леонида пао, подигнут је споменик који симболично представља одговор Леониде персијском цару Ксерксу на предлог да преда оружје без битке. На њему кратко пише: ,,Дођи и узми!”
-1962. умро њемачки писац Херман Хесе, добитник Нобелове награде за књижевност 1946, један од најзначајнијих књижевника 20. вијека. Написао је доста пјесама, од којих су неке антологијске вриједности, а основна тема прозе је несклад између контемплације и чулности. Опредјељење за аутентичну личност, за радикалан бунт против норми и конвенција модерне технократске цивилизације, учинило га је шездесетих година 20. вијека идолом омладине на Западу. Антинациста и антимилитариста, доживљавао је забране својих књига у нацистичкој Немачкој. Нобелову награду за књижевност добио је 1946. године.
-1975. умро руски композитор Дмитриј Дмитријевич Шостакович, члан Српске академије наука и уметности, чије композиције су чврсто повезане са руском музичком прошлошћу којом се инспирисао у стварању стила неријетко наглашене сатире. Написао је монументалну ,,Пету симфонију”, а у најтежим данима њемачке блокаде Лењинграда у Другом свјетском рату ,,Седму (Лењинградску) симфонију”.
-1963. рођена Витни Хјустон, америчка певачица и глумица
-Српска православна црква 9. августа слави светог великомученика Пантелејмона, светог Климента Охридског, блажене Николаја и Теодора, преподобну Антусу и сто педесет и три мученика
