-9. септембра 1995. године-1995. авиони НАТО-а почели су другу серију масовних бомбардовања српских циљева у Босни и Херцеговини, поново користећи радиоактивну муницију. Званичници Западног војног савеза признали су да је у претходним нападима вероватно било и цивилних жртава.
На положаје Војске Републике Српске НАТО авијација бацила је укупно 1.026 бомби, од чега 708 вођених, а укупна тежина баченог експлозива износила је око 10.000 тона. Повод за НАТО агресију била је експлозија на сарајевској пијаци Маркале, августа 1995. године, за коју су оптужени Срби иако је у извјештају независне комисије из тог периода наведено да “не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја”, што је потврдио лично и Јасуши Акаши, тадашњи изасланик генералног секретара УН за Балкан. Тадашњи командант УНПРОФОР генерал Мајкл Роуз изјавио је након инцидента на Маркалама да се не може утврдити одакле је граната испаљена. Командант руског миротворачког батаљона у Сарајеву Андреј Демуренко, који је учествовао у истрази, изјавио је да су Срби “неправедно били оптужени само да би НАТО имао повод за напад”. Све те тврдње нијесу ништа значиле за НАТО савез, већ су почели агресију на положаје Војске Републике Српске. Првог дана бомбардовања, у окршају српске артиљерије и авиона НАТО савеза оборен је француски авион “Мираж 2000”, који је пао 20-ак километара југоисточно од Пала, а двојица пилота спасила су се катапултирањем. Истовремено са “Намјерном силом” покренута је и НАТО акција “Мртво око” чији је циљ био онеспособљавање противваздушног система одбране Војске Републике Српске. Бомбардовање Републике Српске окончано је 14. септембра 1995. године када је постигнут договор да Војска Републике Српске повуче тешко оружје из такозване “Зоне безбједности” што је и учињено. За бомбардовање Пала, Јахорине, Хаџића, Вогошће, Илијаша и Братунца, мјеста која су била под контролом Војске Републике Српске, НАТО авијација је користила осиромашени уранијум, а од његових последица умрло је највише бивших становника општине Хаџићи који су се, након потписивања Дејтонског споразума, преселили на подручје Братунца. Према одлуци Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова као Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Републици Српској одређен је 9. септембар.
-1993. спроведена је акција хрватске војске Медачки џеп у подвелебитским селима у околини Госпића, која су била под заштитом Уједињених нација; погинуло или нестало 88 Срба.
-1999. у најжешћим окршајима у Косовској Митровици од доласка Кфора на Косово и Метохију, рањене су најмање 33 особе, локални Срби, затим девет француских жандарма и шест војника, приликом три покушаја да се пробије блокада моста на Ибру који дели северни и јужни део града.
-1772. рођен је Јоаким Вујић, књижевник и преводилац, отац модерног српског позоришта. Бавио се преводилаштвом, глумом, писао је путописе, био је нека врста светског путника. Школовао се у Баји Калочи и Сегедину, лицеј и права учио је у Пожуну (данашњој Братислави), познавао је низ страних језика. Прва „театрална представленија” приредио је у Пешти, Баји и Сегедину између 1813. и 1815, а у Земуну 1823. године. У тадашњој Кнежевини Србији с прекидима је боравио од 1833. године до смрти и у Крагујевцу и Београду је, као „Књажевско-серпског театра директор”, основао 1834. и 1836. године прве позоришне трупе. Био је противник језичке реформе Вука Караџића, као и готово сви учени Срби Вуковог времена.
-1828. рођен руски писац Лав Николајевич Толстој, великан свјетске књижевности који је посједовао огромну и оригиналну стваралачку снагу. Прва дјела је написао на Кавказу, гдје се као добровољац борио против Турака. Послије Кримског рата, у којем је био официр, повукао се на имање у Јасну Пољану. Разобличавао је тешко друштвено стање у Русији, писао против бракова склапаних ради интереса, неправедних судова, рата, лицемерја Цркве, експлоататорског племства, царског самодржавља и терора. Сликао је ненадмашно стравичну биједу сељака и све видове насиља. Због реалног приказивања живота долазио је у сукоб са властима и са Руском православном црквом, која га је екскомуницирала. Умро је 1910. одбивши претходно да се измири са Црквом.
-Српска православна црква 9. септембра слави преподобног Пимена Великог и Сабор српских светитеља
