Уредница културног програма у ЈУ „Захумље“ и трибине „Агора“, Анђела Пековић, уприличила је, у оквиру Септембарских дана културе и Никшићке културне сцене, разговор са новинаром и аутором телевизијског серијала „Агапе“, Александром Гајшеком на тему „Само дјела и љубав остају“, поводом стогодишњице од рођења познатог психолога и психотерапеута Владете Јеротића, који је био стални гост-домаћин емисије „Агапе“.
Владета Јеротић рођен је у Београду, гдје је завршио основну школу, Другу мушку гимназију и Медицински факултет. Специјализирао је неуропсихијатрију, а затим психотерапију у Швајцарској, Њемачкој и Француској. Радио је прво као асистент на Нервној клиници београдског Универзитета, а затим је био шеф психотерапеутског ођељења у болници „Драгиша Мишовић“. Предавао је, дуже од двије деценије, по позиву Пастирску психологију на Теолошком факултету у Београду. Био је члан Академије медицинских наука и редовни члан Српске академије наука и уметности. Преминуо је у 94. години, 2018-те, у Београду.
„Импозантна професионална биографија одраз је Јеротићеве генијалности, која се током његовог основног и средњошколског образовања скривала под велом просјечности и мањка интересовања за стицање знања. Све се мијења након непријатних искустава – током кратког боравка у болници, због повреде ока, и недуго потом губитка пријатеља обољелог од шизофреније буди се Јеротићева страст за медицином и психијатријом, која досеже врхунац у тренутку просвјетљења божанском провидношћу“, казао је Александар Гајшек, новинар и уредник телевизијског серијала „Агапе“, чији је стални гост-домаћин био академик Јеротић.
„У једном тренутку живио је у Кондиној улици (то је улица веома близу Радио Београда) и каже „само сам осетио да је нешто почело да веје по мени!“ Владета доживео једну метаноју. Испричао је да је ођурио, као без душе, до Саборне цркве. Тако се поклопило да је почела вечерња служба и он је на кољенима читаву службу преплакао“, казао је Гајшек.
Владета је имао ту ријетку вјештину да о најкомплекснијим темама бесједи разумљиво и пријемчиво, чинећи их интересантним и приступачним, без обзира којој старосној групи припадају или који ниво образовања посједују они којима се обраћао.
„У чему је заправо, по мом суду, тајна, као уосталом и свх људи који су природни ауторитети: да ти људи, осим тога што су нас освајали својим умом и духом, ми смо њима вјеровали зато што је иза тих речи стајало и њихово ђело и њихов живот, заправо, они су живјели то што су говорили. И то је најкраће могуће да вам кажем шта мислим зашто је он успијевао тако један широк спектар да покрије, буквално од обичног човека, сељака, радника, до интелектуалаца и да нигђе не закаже, да овамо слабије образованом човјеку буде недостижан, а да овоме који је академик, његов колега, не буде, пак, досадан“, истиче Гајшек.
Трибина ,,Агора, у форми разговора и дискусије – под критичком лупом учесника – покрива различите теме из свијета културе, умјетности, као и друштвена питања, а све у служби подстицања дијалога, али и одвијања јавног дискурса као основне парадигме сваког демократског друштва. Отуд, по узору на античко-грчке тргове и римске форуме, потреба да се, у нешто скромнијем формату, створи повољан амбијент за расправу о свим важним темама које су у интересу човјека.
Извор: РТ Никшић