Зашто се препоручује природни порођај, шта треба маме да знају и каква су искуства из свјета објашњава докторка Ана Митровић Јовановић, начелница дневне болнице у ГАК „Народни фронт“.
У Србији се више од 30 одсто порођаја заврши царским резом, а тај начин требало би да се примјењује само онда када је
неопходно, јер не може да буде замјена за порођај природним путем.
Гошћа Јутарњег програма, проф. др Ана Митровић Јовановић, напомиње да се мора имати у виду да у породилиштима која су на терцијарном нивоу, попут ГАК „Народни фронт“ или „Вишеградска“, нормало је да има више царских резова јер су то специјализоване универзитетске клинике у које долазе најкомпликованије трудноће које саме по себи имају већу учесталост царског реза као начина завршетка порођаја.
„Рецимо, велики број трудноћа мора да се заврши са 30, 31 или 32 недјеље због различитих компликација, стања мајке или стања плода. У таквим условима не пуштамо природни вагинални порођај, већ радимо царским резом“, напомиње професорка.
Медијска фама о томе како су се неке славне личности породиле царским резом, или мода да се бира датум порођаја створила је предрасуде код жена да је то бољи начин порођаја и поред тога што подаци говоре да је смртност жена које се породе царским резом осам пута већа него у случају оних које су се породиле природним путем.
„Вјерујте, врло често, колико год ми предочимо приједности природног порођаја, жене су у старту ближе одлуци да би то требало да буде царски рез“, истиче докторка, чак и када им нагласи да се принцеза од Велса, Кејт Мидлтон, три пута породила природним путем.
Царски рез је озбиљна хируршка интервенција. Уколико се ради о планираном царском резу онда се увјек инсистира на томе да се ради у регионалној, спиналној или епидуралној анестезији, како би мама одмах по рођењу могла да види бебу и да на тај начин оствари први контакт, који изостаје када се царски рез ради у општој анестезији. Међутим, напомиње докторка, у случају хитног акушерства, када је угрожен живот мајке или дијетета, онда се царски рез изводи у општој анестезији.
„У принципу, природни порођај је лакши за опоравак, може да се бави дијететом, може да устане после пар сати чиме се смањује ризик од емболије и тромбоза, а код царског реза мора да се испоштује процедура. Тако да смо увијек на страни природног порођаја, док год су безбједне и мама и беба“, напомиње проф. др Ана Митровић Јовановић.
Зашто је за бебу боље да се роди природним путем
Природни порођај траје неколико сати и за то вријеме плод се припрема за „излазак у овај свијет“ и долази до постјепене колонизације током проласка кроз порођајни канал, како у респираторном систему, тако и у дигестивном.
