Премијера представе „Јелена Анжујска“ уприличена је у суботу 7. септембра на сцени између цркава у Старом граду у Будви у оквиру осмог Фестивала „Ћирилицом“.
Представа о Јелени Анжујској (око 1236 – 1314), српској краљици из династије Немањића и фасцинантној личности те епохе, копродукција je Народне библиотеке Будвe, Књажевско-српског позоришта из Крагујевца и Удружења „Култура сада“. Драматургију, режију и избор музике потписује Тања Мандић Ригонат која први пут режира за Фестивал „Ћирилицом“, а писац драме је Јелена Кајго.
Насловну улогу тумачи Марија Бергам, а у глумачкој екипи су и: Никола Милојевић (Краљ Урош, муж), Бранко Видаковић (Радан, повјереник), Богдан Милојевић (Краљ Драгутин, син), Аврам Цветковић (Краљ Милутин, син), Надежда Јаковљевић (Брнча, ћерка) и Илија Ивановић (Стефан Дечански, унук).
У аутентичном амбијенту сцене у Старом граду приказан је буран период историје у којем, у сталним трвењима са Млечанима, Татарима, Бугарима, Латинима и Ромејцима, расте моћ и утицај српске државе, али се и унутар земље воде борбе за превласт међу члановима владарске породице.
Улога Јелена Анжујске је у свему томе и помиритељска и просветитељска. Она подједнако опомиње Уроша, Драгутина и Милутина да не воде безразложне династичке борбе и походе, при чему до изражаја долази и њена дипломатска улога. У првом реду, Јелена, као високообразована личност која у тадашњу српску државу долази са запада Европе, а о чијем поријеклу је у историји забиљежено неколико верзија, доприноси развоју градитељства, помажући изградњу бројних цркава и манастира и отварајући школе за младе жене при својим дворовима. Јелена током цијеле представе указује заправо на постојање дубљег, духовног закона што је порука која је актуелна и у нашем времену за које се неријетко везује криза духовности.
Јелена Анжујска посебно је важна и за наше поднебље јер постоје претпоставке да је управо она, као познати донатор бенедиктинског реда из Бара, Будви на поклон послала Будванску Мадону, заштитницу града, а та епизода је оживљена и у представи.
Представу „Јелена Анжујска“ публика је наградила громогласним, вишеминутним
аплаузима.
Након премијере, редитељка Тања Мандић Ригонат истакла је пресрећна што је овог љета имала прилику да у Црној Гори ради двије представе о изузетним женама – „Мирандолину“ у Тивту и „Јелену Анжујску“ у Будви.
„Када је у питању представа „Јелена Анжујска“, како ме звала Јелена Кајго и рекла да је написала драму мене је привукла тема те фасцинантне историјске личности и њеног живота. Нисам се уопште двоумила, радила сам је са великим надахнућем, са великом инспирацијом и дивљењем према тој жени. Написала сам пјесму о њој и она је уграђена у ову представу. То су стихови са којима представа почиње и са којима се завршава, и то су дјелови те веће поеме. Моја идеја је заправо била да представу направим кроз лик Брнче.
Заправо, спајајући пјесму и материјал саме драме одлучила сам да ова представа буде један сценски животопис Јелене Анжујске по њеној кћерки Брнчи. Ми вечерас смо играли овдје, на једном знаменитом мјесту које је такође везано за њу, јер она је дала да се обнови црква Санта Марија ин Пунта. Ово је чаробно вече“, истакла је редитељка.
Ауторка драме Јелена Кајго казала је да процес писања био изузетно интересантан, као и процес настанка представе.
„Мени као аутору је било јако интересантно да уроним у тај мрачни средњи вијек и да ту заиста угледам једну фасцинантну и занимљиву жену. Али и да се мало подсјетимо лозе Немањића, ко је коме био син, ко је владао када… Било је заиста изазовно донијети њен лик у прилично реалним историјским околностима, а донекле и измаштати највише лик њене ћерке о којем такорећи не знамо ништа. И било је заиста велико задовољство јер је она изузетно значајна личност, просветитељка и неко ко је донио дух учености на наш двор у 13. вијеку. Сам процес рада је био изузетан. Тања је то заиста маестрално разиграла, глумци су били сјајни, тако да смо имали срећу да једна сјајна екипа уприличи све ово“, навела је Кајго.
Глумица Марија Бергам која игра Јелену Анжујску истакла је да је презадовољна
премијером у Будви.
„Успјели смо да савладамо све ове отежане околности, у смислу буке и музике. То нам је био највећи проблем, јер смо играли на отвореном. Врло је био необичан процес припреме за премијеру. Радили смо у миру, без много ријечи, некако се све усвајало брзо, ишло глатко и како треба. Тако да смо радили прелијепо, са уживањем, све је некако било у миру.
Ово је, дакле, животопис једне жене која је била краљица, а касније постала света и
канонизована је. Ја сам имала задатак да одиграм нешто што је цјеложивотни распон, од њене четрнаесте, петнаесте године до самог краја живота“, казала је Бергам.
Глумац Бранко Видаковић у представи тумачи лик повјереника Радана.
„Рећи ћу искрено да сам јако срећан што сам играо у овој представи. Прво, ријетки су текстови о женама, а ова жена је била чудо свог времена. У то црно вријеме она је правила школе за жене и описмењавала. Драго ми је да смо подсјетили људе на ту, помало заборављену принцезу. Такође, овај ансамбл из Крагујевца је диван, ови млади глумци.
Марију Бергам знам, играли смо у Народном позоришту доста заједно, али ови млади
глумци су толико сјајни, талентова и вриједни да су ми они друго изненађење и
одушевљење“, истакао је Видаковић.
За младог глумца из Крагујевца, Илију Ивановића који игра Стефана Дечанском рад на
представи био је изузетно искуство.
„Ја сам тек сад завршио академију и добио сам прилику да играм у овој копродукцији.
Било је феноменално јер је ово први процес који сам радио са професионалним глумцима.
Поготово је било феноменално што сам био овдје у Будви гдје се одржава фестивал на отвореном. Што се тиче улоге, добио сам да играм Стефана Дечанског. Било је захтјевно и изазовно и пуно сам научио и о историји и о самом позоришту“, казао је Ивановић.
Репризно извођење представе „Јелена Анжујска“ уприличено је синоћ на
истом мјесту, а позоришни програм осмог Фестивала „Ћирилицом“ заокружиће представа за дјецу „Кањош Мацедоновић“ 13. и 14. септембра.
Фестивал „Ћирилицом“ до 14. септембра организују Народна библиотека Будве и
Удружење издавача и књижара Црне Горе, уз подршку Општине Будва, Туристичке
организације општине Будва и Јавног предузећа за управљање морским добром.