Универзитет Црне Горе (УЦГ), уз све припадајуће разнородности, живот заснива на декларисаним принципима и управља се академским, односно универзалним вриједностима, а његов највећи успјех је оснажен дух слободе, демократичности и отворености порука је ректора Владимира Божовића на свечаној сједници Сената УЦГ. Божовић је нагаласио да је иза те институције дивна година која је текла под ауром јубиларног историјског достојанства.
„Донијела је причу о нама самима, а ми у њој и са свим што нам је подарила покушали да увежемо и испричамо причу о претходних 50 година. Да ли смо успјели? Једно од кључних питања с којим се, након пола вијека сусрећемо као институција, али и цијело друштво је питање идентитета. У најоштријој конкуренцији веома креативне глобалне, дигиталне заједнице, није лако успоставити препознатљив идентитет, односно испричати свијету причу. А ми не желимо било какву, већ заокружену, лијепу, духовиту, аутентичну“, јасан је Божовић.
Нагаласио је да Универзитет Црне Горе градио ово друштво, без чијег знања ова држава не би могла да дише.
„Да, то смо ми. Ми смо Универзитет на ком су радили велики професори, научници, педагози, маркантни, дивни људи. Ми смо Универзитет који се гради, малтене у сваком његовом ћошку нешто зуји, заиста се покренуло много тога. Ми смо Универзитет чији су студенти данас на најпрестижнијим научним и умјетничким адресама свијета, наши најбољи амбасадори који причају причу о УЦГ. Ми смо Универзитет који је прије саме државе закорачио у ЕУ као дио престижне европске заједнице универзитета – УЛИСЕУС“, истакао је Божовић.
Подсјетио је на књигу о 50 година Универзитета, монографију која је кроз сјећања и материјална свједочанства, преглед историјског тока у ком је настала и развијала се институција без чијег је постојања незамислив развој савремене Црне Горе.
„Морам да поменем централну прославу 29. априла 2024. Скоро све што сте видјели на оној по свему импресивној сцени је знањем и талентом укоријењено и изграђено у овој кући. И на то смо неизмјерно поносни. У финалу ове богате, плодоносне године, имали смо Фестивал умјетности, науке и културе – звјездани ФУНК. Фестивал који именом, али и приказаним садржајем јесте новооткривено лијепо лице Универзитета, његов, усудићу се да кажем – жељени идентитет“, сигуран је Божовић.
Највећим успјехом УЦГ у претходне три године сматра потпуно другачију атмосферу, оснажен дух слободе и академских вриједности, демократичности и отворености.
„С друге стране, чини се да смо стекли висок имунитет, морам рећи на каткад врло токсичне векторе утицаја који долазе изван Универзитета. То никако не значи да смо се херметизовали, да претендујемо да будемо неко елитистичко, самодовољно острво. Напротив, градимо примјер заједнице која, уз све припадајуће разнородности, живот заснива на декларисаним принципима и управља се академским, односно универзалним вриједностима“, јасан је Божовић.
Према његовим ријечима, најбоља формула је идентитетом до имунитета.
„Ко год пристаје да свој таленат, знања, искуство и вјештине рентира за ситнине дневно-политичких инсценација, обезвређује себе, али и тешко нарушава углед Универзитета. У том погледу, наша појединачна, а тим и институционална одговорност је изузетна, јер је и тежина посљедица нашег поступања по будућност друштва огромна. Наша је обавеза да препознамо и ослободимо притиска жилу куцавицу друштва“, увјерен је Божовић.
Нагласио је да није тема која иделогија ће превладати, него како обезбиједити одрживост овог друштва, а потом како остварити његов развој.
„УЦГ, у овом изазовном времену, мора и треба да буде свјетионик – луча будућности“, порука је Божовића.
На свечаној сједници Сената уручена су признања за доприносе научноистраживачког, умјетничког и стручног рада.
Проф. Дубравка Дракић са Факултета драмских умјетности поручила је да награде пријају, али су и одговорност и обавеза.
„Поносна сам и дирнута што сам међу свим овим сјајним људима што су данас награђени и то у години не само јубилеја Универзитета, већ и јубилеја мог факултета. Ја сам уписала 1994. године и ове године добијам награду за видљивост Универзитета и ваљда је то послије 30 година оправдано“, казала је Дракић.
Др Александар Јоксимовић са Института за биологију мора рекао је да му много значи признање и да је то награда свима у Институту, а младим колегама је поручио да се не плаше, већ да иду напријед, шире знање, јер једино богатство које се умножава дијељењем је знање.
„Тимски рад је најбитнија компонента научног рада. Иза мене стоји Институт за биологију мора и Универзитет Црне Горе. Једино на тај начин прича има смисла. Награду посвећујем мајци, која је преминула прије 10 дана, јер да није ње би било ни мене, ни ове награде. На овај начин одајемо пошту нашим родитељима, који су улагали у нас и допринијели да будемо овдје гдје јесмо“, ријечи су Јоскимовића.
Проф. др Шпиро Ивошевић са Поморског факултета, сматра да награда која долази од колектива има још већу тежину.
„Ми на Поморском факултету имамо систем квалитета, разрађене поцедуре које вреднују допринос сваког појединца. Чињеница је да сам очигледно радио на одговарајући начин и постигао добре резултате. Учлањење Поморског факултета у најзначајнију међународну поморску институцију помогло нам је да остваримо свјестки значај као институција. Најзначајнија је могућност за наше студенте да се активно укључе у реализацију научних пројеката и мислим да смо на нашем факултету створили предуслове да наши студенти кроз мастер и докторске студије могу да се активно укључе у међународне пројекте, усавршавају и развијају“, казао је Ивошевић.
Признања за доприносе научноистраживачког, умјетничког и стручног рада на организационим јединицама Универзитета добили су доц. др Ема Алихоџић Јашаровић са Архитектонског факултета, доц. др Иван Радевић са Економског факултета, проф. мр Дубравка Дракић са Факултета драмских умјетности, проф. мр Наташа Ђуровић са Факултета ликовних умјетности, проф. др Наташа Ружић са Факултета политичких наука, проф. др Бојан Машановић са Факултета за спорт и физичко васпитање, доц. др Душко Вујачић са Факултета за туризам и хотелијерство, проф. др Оливера Поповић са Филолошког факултета, проф. др Драган Бурић са Филозофског факултета, доц. др Ивана Ћипранић са Грађевинског факултета, проф. др Игор Вушановић са Машинског факултета, проф. др Елвир Зврко са Медицинског факултета, проф. др Жељко Јаћимовић са Металуршко-технолошког факултета, проф. мр Предраг Јанковић са Музичке академије, проф. др Шпиро Ивошевић са Поморског факултета, проф. др Гордана Паовић Јекнић са Правног факултета, проф. др Свјетлана Терзић са Природно-математичког факултета и др Александар Јоксимовић са Института за биологију мора.