
У посљедњих пет година, укупан број становника Црне Горе се константно смањује усљед ниске стопе наталитета и одласка младих из земље. То су подаци које су Друштво статистичара и демографа (ДСД) и Центар за демократску транзицију (ЦДТ) представили у анализи „Зашто Црној Гори није стало до сопственог становништва?“.
Укупна популација Црне Горе је, како се наводи, смањењена за 0,34 одсто 2021. године, због повећаног морталитета у периоду пандемије коронавируса, када је забиљежена највећа стопа морталитета од Другог свјетског рата.
Међутим, иако се у 2022. години морталитет вратио на очекивани ниво, истичу да се укупан број становника и даље смањује по истој стопи, али не због пандемије већ због већег одлива становништва.
“Након дужег периода успореног, али ипак позитивног раста укупне популације, становништво Црне Горе од 2018. године добило је ново демографско обиљежје – смањење укупног броја становника. Према званичним процјенама у 2022. години из Црне Горе се одселило 1.951 лице више него што се доселило. Са друге стране, умрло је 47 лица више него што се родило. Стога, укупна популација смањења је за 1.998 лица или за 0,33 одсто у односу на годину раније”, пише у саопштењу.
Иако присутна у претходном периоду, имиграција или досељавање није била довољна да компензује природни и механички одлив становништва Црне Горе, због чега биљежимо смањење укупног броја становника.
“Тренутно у Црној Гори, највећим дијелом због актуелне имиграције условљене дешавањима након агресије Русије на Украјину, борави преко 80 хиљада странца а чини се да овај дио становништва још увијек није обухваћен кроз званичне процјене укупног становништва које тренутно живи на територији наше земље као уобичајеном мјесту боравка”, наводи се.
ДСД и ЦДТ већ другу годину за редом припремају студију у којој приказујемо негативне демографске токове.
“Годинама уназад покушавамо алармирати друштво, јавност и доносиоце одлука на негативне појаве у нашој држави, које су за дугорочну посљедицу имале управо губитак најзначајнијег ресурса – становништва. Надамо се да су ови и други налази које смо представили у публикацији, довољан разлог да брига о популационим кретањима Црне Горе нађе своје мјесто у јавним политикама, али не само кроз финансијске подстицаје у изборним годинама, већ кроз дугорочну и пажљиво креирану подршку за цјеловит развој појединца од његовог рођења до краја живота”, закључује се.