Према процјенама Свјетске здравствене организације за 2020. годину Црна Гора има највећу добно стандардизовану стопу оболијевања (26,2/100.000 жена) и умирања (10,5/100.000 жена) од рака грлића материце у Европи. Са друге стране, стопа ХПВ вакцинације и даље није на задовољавајућем нивоу, показују подаци Института за јавно здравље који су достављени Градском порталу.
Црна Гора прва у Европи по стопи оболијевања од рака грлића материце
Број вакцинисаних против ХПВ-а поред редовних акција Института за јавно здравље (ИЈЗ) и даље је низак. Подаци ИЈЗ-а показују да је 6.505 ђеце узраста од 9 до 15 година која су примила вакцину, док је чак 49.935 ђеце у тој старосној групи и даље невакцинисано.
Поред ниске стопе вакцинације у примарној групи, гђе постоје општине попут Жабљака и Шавника које биљеже готово никакав обухват, низак обухват биљежи се и у секундарној циљној групи. У оквиру ове групе вакцинисано је 2.571 младих, што је само мали дио укупног броја од 30.837 у тој популацији. Слично је и код одраслих између 19 и 26 година, гђе је вакцинисано свега 1.052 особа.
Инфекција хуманим папилома вирусом (ХПВ) најчешћа је полно преносива болест данашњице. Полно преносиви типови ХПВ-а посебно су учестали међу младима до 25 година, чинећи рану превенцију кључном у борби против дугорочних здравствених посљедица, укључујући рак грлића материце.
„ХПВ је толико чест да ће више од 80 одсто невакцинисаних мушкараца и жена бити инфицирано у неком тренутку свог живота“, наводи се у документу Института за јано здравље у који је Градски портал имо увид.
Додају да се вакцинацијом постиже најбоља могућа заштита од озбиљних болести, а свака правовремено вакцинисана помаже.
„Вакцинација против ХПВ-а је дио рутинске имунизације код ђевојчица, негђе и ђечака, у 135
државе широм свијета. Већина држава у Европском региону СЗО увела је ХПВ вакцину, а број ових земаља сваке године расте“, стоји у документу.
Напомињу да је вакцинација против ХПВ-а у комбинацији са редовним гинеколошким прегледима најбоља
стратегија за спријечавање рака грлића материце.
Један од честих разлога због којих су родитељи скептични према вакцинацији јесте забринутост о њеној безбједности. Међутим, из ИЈЗ-а увјервају да је вакцина безбједа, а да су евентуалне нуспојаве ријетке и благе.
„Свака ХПВ вакцина је темељно тестирана на безбједност и ђелотворност у клиничким истраживањима прије него што је почела њихова масовна употреба. Праћење нежељених догађаја је настављено од када су вакцине уведене; и након више од 270 милиона датих доза ХПВ вакцина које су до сада примјењене у преко 100 држава свијета, вакцине су се показале као изузетно безбједне“, објашњавају они.
Такође, демантују и наводе да ХПВ вакцина изазива стерилитет или да на било који начин утиче на будуће трудноће.
„Вакцинација против ХПВ-а не утиче на шансе ђевојчице или жене да затрудне нити на било који начин утиче на будуће трудноће. Такође не утиче на плодност ђечака или мушкараца“, наводе из ИЈЗ-а
У Црној Гори се од почетка вакцинације користи искључиво најбоља доступна ХПВ вакцина, а то је деветовалентна вакцина назива Гардасил9®. Ова вакцина штити од седам високо ризичних типова ХПВ-а: 16, 18, 31, 33, 45, 52 и 58, као и два ХПВ типа који узрокују гениталне брадавице (типови 6 и 11).
