EPA-EFE/YURI KOCHETKOV
Због емиграције и мобилизације готово свака друга компанија се суочила с недостатком радне снаге.
Западне санкције погодовале су Русији јер су јој осигурале да гас и нафту продаје по вишој цени, али ти дани су прошли, и руска привреда је ушла у оно што изгледа као дугорочна силазна путања, пише амерички Вол стрит џорнал.
Инвестиције су смањене, недостаје радне снаге, прорачун је пренапрегнут.
Русија је прошле године доживела пад од 2,1 одсто, али избегла је катастрофичне прогнозе. Али будућност не изгледа боље. У другој години рата западне санкције су све неугодније, рубља је само од новембра пала за више од 20 посто у односу на долар. Млади беже из земље у страху од мобилизације, или се шаљу на фронт, па се смањује радна снага, због неизвесности су смањена улагања, преноси Јутарњи лист.
Руска економија улази у дугорочну регресију, предвиђа Александра Прокопенко, бивша званичница руске централне банке. Краткорочно, није угрожена руска способност да води рат, али питање је како ће Русија дугорочно успети да подмири огромне војне издатке са социјалним давањима који служе умиривању Путиновог бирачког тела.
Страх од Кине
За ову годину већина аналитичара очекује нови пад БДП-а, иако неки попут ММФ-а предвиђају скроман раст, наводи лист.
Следеће године неће бити новца, потребни су нам страни инвеститори, упозорио је милијардер Олег Дерипаска. Све више се ослањају на Кину, али Руси се боје да не постану кинеска колонија.
“Дугорочна слика је суморна: Москва ће се пуно више окренути према унутра и бити превише зависна од Кине”, оцењује Марија Шагина са Међународног института за стратешке студије у Лондону.
Европа је нашла замену за руски гас и нафту, а након почетног скока, светске цене гаса су драстично пале. Москва сада најављује да ће смањити производњу нафте за 5 посто, а због западних санкција ионако је присиљена да продаје по нижој цени. У јануару и фебруару приходи од нафте и гаса, који чине готово половину укупних прорачунских прихода, пали су им за 46 одсто на годишњем нивоу, док је државна потрошња скочила више од 50 одсто.
Владимир Путин је на челу Русије више од 20 година. Високи приходи од нафте и гаса осигуравали су му власт: већина Руса га је подржавала у замену за све већи животни стандард. Стопа раста БДП-а од око 3,5 одсто 2014. према процени ММФ-а, сада је пала на око 1 одсто.
Миграције и мобилизација
Продуктивност опада, изолована руска економија заостаје технолошки. Смањена је и потрошња становништва: према службеним подацима, малопродаја је пала за 6,7 одсто у 2022, што је најгори резултат од 2015. Продаја нових аутомобила пала је у фебруару за 62 одсто на годишњем нивоу. Пад извоза, смањење радне снаге и повећана државна потрошња повећавају ризик инфлације, упозорила је недавно централна банка. Инфлација је у фебруару била око 11 одсто.
Московски Институт за економску политику Гаидар упозорава на алармантан одлив мозгова услед емиграције и мобилизације: скоро свака друга компанија суочила се с недостатком радника, преноси лист. Војне фабрике раде у три смене, па војна производња маскира проблеме. Дугорочни изгледи су лоши: ММФ предвиђа дуготрајан пад.
