Посљедње задужење Владе Црне Горе по каматној стопи од кумулативно преко 10 процената, отворило је питање до када ће Црна Гора моћи да се задужује. Оно што је сигурно је да ће новца све више недостајати, јер је лоше стање јавних финансија због којих Црна Гора нема кредибилитет на међународном тржишту. Недостатком реформи, агресивним полтичким запошљавањем и популистичким мјерама, пројекције Владе су да ће у 2024. години планирано задужење бити 842 милиона, а у 2025. чак милијарду и 1,127 милијарди за покриће недостајућих средстава. Ово су подаци из Приједлога програма еконкмских реформи 2023-2025.
У овој години, према буџету Црне Горе, фалиће још 500 милиона. Дакле, укупно за ову и наредне двије године преко 2,5 милијарди еура. Ради поређења, Црна Гора се од независности 2006. до 2020, не рачунајући тајно задужење од 750 милиома еура, укупно задужила око три милијарде еура, и то за капиталне пројекте попут ауто-пута, кабла према Италији, изградњи вртића, школа, домова здравља… Дакле, за 14 година три милијарде за капиталне пројекте, а за пет, од 2020. до 2025, преко три и по милијарде за плаћање, како изгледа, партијског популизма.
Црна Гора ће, међутим, по овим условима моћи да се задужује веома кратко, реално до краја ове фискалне године, јер постојећи начин вођења фискалне политике карактерише одсуство реформи и скупо задужење за финансирање популиситчких обећања Владе. Осим лошег стања јавних финасија Црне Горе због које Црна Гора нема кредибилитет на међународном тржишту, нема ни политичке стабилности, а на све то долази и стање на и међународном тржишту јер је Европска централна банка недавно поново повећала каматну стопу за 0,5 процентних поена, које задуживање већина земаља чини скупљим.
Ситуација на међународном финансијском тржишту, отежаће могућности и услове задуживања за земље са високим фискалним дефицитом и јавним дугом, попут Црне Горе. Пројектовани фискални дефицит Црне Горе од шест одсто БДП и јавни дуг од 76 одсто БДП, уз сличне пројекције на средњи рок, указују на неодрживост јавних финансија и висок ризик немогућности финансирања оволиког дефицита и отплату јавног дуга.
Средјорочне фискалне пројекције показују да постојећа Влада није ни имала намјеру да се бави реформама, и да смањује непродуктивну потрошњу, већ су њени планови били да до 2025. године повећава текућу потрошњу, уз фискални дефицит од око 400 милиона годишње, који се једино може финасирати из задуживања, па Влада пројектује повећање јавног дуга на преко пет милијарди еура до 2025. године.
Са таквим пројекцијама, уз постојећи кредитини рејтинг Црне Горе, инвеститори, односно кредитори нијесу склони, чак и да су услови на међународном финансијском тржишту много бољи, да земљи позајмљују средства, а и ако позајме, каматне стопе су енормно високе због високог ризика земље којој одобравају средства.
Доказ тога је недавно задужење Црне Горе уз ефективну каматну стопу од скоро 10 одсто, што је више од просјечне каматне стопе по којој се задужују привреда и грађани. Такође, док цијене обвезница на међународном тржишту тренутно расту, цијена црнгогорских обвезница је непромијењена и на нивоу је од око 80 процената вриједности у односу на номиналну вриједност.
Само за камате 140 милиона еура
Отежане могућности задуживања наше земље, и задуживање са високим каматама, даље ће повећавати расходе камата, које је постојећа Влада пројектовала на чак 140 милиона еура наредне, при чему ће они износити и више, уколико би се наставио овакав тренд раста потрошње и скупог задуживања. Ово стање није одрживо ни у кратком року, јер уколико Влада не предложи пакет мјера којима ће смањити огромну потрошњу и дефицит већ до краја ове године може се десити тренутак да Црна Гора неће моћи да се задужи на међународном тржишту, што може довести у питање редовност измиривања обавеза и заштиту јавног интереса.
Све ово би имало негативан утицај на економију у цјелини, односно државну, инвестициону и личну потрошњу и извоз, а посебно на стабилност банкарског сектора. Јасно је да постојећа Влада у техничком мандату нити је имала намјеру раније, нити више може предложити хитне реформе које би захтијевале и измјене закона којима би се допринијело смањењу фискалног дефицита.
Ово су неопходни кораци како би се поправила лоша репутација Црне Горе у очима кредитора и спријечио банкрот државе већ ове године.
