
Праг задуживања планиран за ову годину биће скоро преполовљен захваљујући ребалансу овогодишњег буџета и вишку буџетских средстава, саопштио је министар финансија Александар Дамјановић и додао да очекује да га парламент усвоји.
„Задужили смо се за готово пола године свега 100 милиона еура, што је вјероватно најнижа динамика задужења у новијој историји Црне Горе. То довољно говори о томе како се домаћински односило према средствима и мислим да већина грађана то препознаје“, рекао је Дамјановић у интервјуу агенцији Мина-бусинесс.
Он сматра и да је важно што се ребалансом стварају јасне основе да се, у средњерочном и у периоду када на отплату стижу обавезе по основу ранијих задуживања, и оне уредно сервисирају.
„Након евентуалног усвајања ребаланса, буџетски дефицит ће бити у нивоу од три одсто, што је у складу са Мастрихтским критеријумима“, казао је Дамјановић.
Говорећи о разлозима доношења ребаланса, Дамјановић је оцијенио да је он фактички техничке природе и да је условно речено позитиван, јер треба да се уравнотеже приходи који су већи за неких 225 милиона еура, и биљеже раст у односу на планиране и прошлогодишње.
Један од разлога је и што 27 милиона еура донације Европске уније (ЕУ), од чега је дио већ опредијељен пензионерима у виду помоћи, мора технички да се приходује унутар буџета.
„Ту је и неких шест милиона за ванредне парламентарне изборе, као и 13 милиона које ћемо исплатити послодацима за запошљавање особа са инвалидитетом. Тај број захтјева је енорман и у том дијелу држава ће морати да направи адекватне провјере и преиспита начин на који се додјељују средства за професионалну рехабилитацију“, прецизирао је Дамјановић.
То су главне ставке на издацима, које су укупно око 46 милиона.
„Дакле, ми укупно повећавамо ставку изворних прихода за 225 милиона еура, а на другој страни се увећава ставка издатака за 46 милиона. Ова разлика је нешто што ће бити мања потреба за задуживањем, односно депозити државе који обезбјеђују стабилност у наредном периоду“, објаснио је Дамјановић.
Он је навео да је то прилика да парламент до датума одржавања избора, 11. јуна, одржи једнодневну сједницу и усвоји ребаланс, како би се избори одржали у складу са законом и били регуларно финансирани.
„Очекујем да ће парламент, без обзира на предизобрну кампању, што је било и раније случај, бити у прилици да Владин предлог размотри и да добијемо ребаланс како би се обезбиједило редовно функционисање свих активности државе“, казао је Дамјановић.
Говорећи о доброј наплати прихода која је, између осталог, условила ребаланс, Дамјановић је похвалио рад Владе, Министарства финансија, Управе прихода и царина (УПЦ), чешћу пореску дисциплину, мјере пореске политике и бољу наплату пореза.
„Дјелимично има ту удјела и инфлација, као и повећање личне потрошње. Влада и Министарство финансија су испреговарали велики број гранских колективних уговора и зараде су за највећи дио државне управе повећане у нивоу од 20 до 25 одсто“, додао је Дамјановић.
Он је саопштио и да је приход од пореза на додату вриједност (ПДВ) већ сада прешао милијарду еура, што је такође рекордан износ.
На питање како коментарише критике да се ребаланс предлаже због политичко-економског маркетинга, Дамјановић је одговорио да то, након његових прецизних образложења, а и оних који су наведени у ребалансу, може само да назове „најобичнијим будалаштинама људи који не познају елементарне основе јавних финансија“.
Он је, говорећи о тренутним приходима буџета, казао да су они у периоду од јануара до 20. маја, у поређењу са истим прошлогодишњим периодом, већи 234 милиона или 32 одсто, односно 112 милиона или 6,7 одсто виши у односу на овогодишњи план.
„Имамо повећање у дијелу пореза на добит предузећа, ПДВ-а, акциза и одређено смањење у односу на порез на доходак грађана, због измјена закона које су урађене прошле године“, рекао је Дамјановић.
Он је подсјетио да прошле године као вид помоћи привреди и јавним предузећима нијесу узели оно што припада држави, односно дивиденду од власничког учешћа државе у тим јавним предузећима, док ће ове године, сходно закону, имати приходе и по том основу, од неких 40-ак милиона.
„Када упоредимо 20-ак дана маја са истим периодом прошле године, приходи су неких 30,9 милиона ЕУР или 26 одсто већи, што поново свједочи о стабилном тренду мјесец по мјесец увећања тих прихода“, објаснио је Дамјановић.
Он је навео и да је већ почела туристичка сезона, али да не смије занемарити да је у Црној Гори један озбиљан број нерезидената, пет или десет одсто укупне популације, који дају свој допринос кроз личну потрошњу тим билансима.
„Укључујући оно што је најава предсезоне, очекујемо рекордну сезону, не само у припадајућим пореским облицима, што ће бити извјесно и због инфлације која је увећала доста тога, али очекујемо рекордну сезону и у односу на обим ноћења и број туриста који ће посјетити Црну Гору“, рекао је Дамјановић.
То све, како је оцијенио, ствара претпоставке да се ове године иде са минималним задужењем и да уз озбиљне напоре администрације, Црна Гора може први пут сама да функционише уз минималну неопходну додатну акумулацију.
„Сада на овај егзактан начин, ребалансом, као најбољим могућим одговором, потпуно обесмишљавамо све политиканске наводе о томе да слиједи банкрот и нека сада грађани добро виде ко им говори истину, а ко им фактички говори неистину и ко се бави сувом политиком“, поручио је Дамјановић.
На питање има ли потребе за најављиваном емисијом обвезница на домаћем тржишту, он је одговорио да у овом тренутку нема, али да Министарство размишља о томе.
„То је модел који је примијенила Хрватска. У комуникацији смо са Централном банком (ЦБЦГ) и Комисијом за тржиште капитала, биће комуникације и са нашим релевантним колегама из Хрватске да се обаве евентуално неке претходне припреме како би умртвљено тржиште капитала, које је било уништено задњих 15-ак година, и на тај начин оживљели“, навео је Дамјановић.
Он сматра да то није лоша опција, односно да се у моменту када се искаже потреба за средствима изађе на домаће тржиште, да се понуди много већа каматна стопа, односно много већи принос грађанима Црне Горе, који могу да инвестирају у слободна средства, а има и таквих, у државне обвезнице, него што могу да обезбиједе кроз држање својих депозита код пословних банака.
„Чак мислим да је то у крајњем добро и за пословне банке, иако се на први корак чини да пословне банке тиме губе дио ликвидности, јер ће грађани извући нешто што им обезбјеђује свега 0,5 или један одсто депозитне каматне стопе да би добили три, четири или пет одсто до државе као најсигурнији вид улагања“, прецизирао је Дамјановић.
Он је навео да то никада до сада није рађено на тај начин у држави.
„Уколико се добро припремимо и уколико се искаже потреба за том емисијом, то ћемо свакако урадити на домаћем тржишту, имајући у виду да ту можемо да постигнемо много боље перформансе него да идемо на међународно тржиште обвезница“, рекао је Дамјановић.
Он је, говорећи о динамици задуживања до краја године и хоће ли бити потребе за таквим нечим на јесен, одговорио да ће о томе више знати када буду имали билансе дијела туристичке сезоне у јуну, односно јулу.
„Уз све редовне обавезе које сервисирамо, сервисирамо и рате кинеског кредита и огроман број тих обавеза постоји на основу ранијих задужења и отплата камата. Јављају се и неке свакако непредвиђене обавезе попут ових 13 милиона ЕУР за послодавце за особе са инвалидитетом“, рекао је Дамјановић.
Он је навео да морамо да будемо спремни да ту може да буде додатних трошкова.
„Оно како сада цифре говоре, ако буде озбиљна туристичка сезона, могуће да ће доћи до неког неопходног задужења, али ће то бити у минималним категоријама, вишеструко мање него што смо планирали, конзервативно намјерно, да бисмо сада имали ово што имамо и негдје оправдали грађанима оно што смо тада пренијели да је ситуација много боља него што је изгледала“, рекао је Дамјановић.
Он је навео да је Влада остварила прошле године рекордни привредни раст од 6,1 одсто, не упоређујући двије године пандемије и послије пандемије, јер је то био пад од 15 одсто, па затим раст од десет до 12 одсто.
„Ово је плод свих синергетских активности. За ову годину тај раст неће бити мањи од три до 3,5 одсто, што ће нам омогућити стабилан привредни и раст бруто домаћег производа (БДП) и свакако онда све боље перформансе, укључујући дефицит и пад учешћа јавног дуга у БДП-у“, казао је Дамјановић.
Оставља се, како је рекао, у односу на будући контекст, доста стабилна финансијска политика и један доста стабилан ниво прихода у државној каси, што значи, условно речено, добре основе да се у средњерочном периоду, односно у наредној, 2025 и 2026. години, обезбиједи апсолутни баланс у области јавних финансија.
Дамјановић је, говорећи о сервисирању обавеза, казао да у овом тренутку не постоји ниједан сегмент у којем би могло доћи до проблема.
„Са стањем у трезору, укључујући и текуће дневне приливе које имамо, апсолутно све обавезе које сам преузео као министар финасија од ранијих администрација, односно све државне обавезе по питању зајмова, камата, отплата главница, све оно што је предвиђено буџетом за текућу годину у смислу давања доприноса, социјале, трансфера, се измирује у валути, дан за дан“, саопштио је Дамјановић.
Он је закључио да то фактички даје допринос оваквим перформансама које су изузетно добре, много боље него што су и сами предвиђали, а свакако неупоредиво боље у односу на раније администрације, на примјер администрацију која је водила државу прошле године од јануара до априла.