Данас је сриједа Страсне (последње) седмице Великог, Часног Васкршњег поста.
Због ове сриједе, православни посте скоро сваку среду током године. Због тога што је у ову сриједу Јуда издао Христа. Јуда је постао оличење свих издаја Бога које су људи чинили и још увек чине, које су у ствари увек и издаје самих себе. Због тих издаја постимо и ван Васкршег поста.
А Јуда је постао и оличење сваке издаје уопште.
Издајом Бога човек издаје себе.
Јудина издаја је страшна због тога што нас она упозорава на низ издаја које према Богу у свом животу чинимо. А то повуче и све остале наше издаје. Издајемо родитеље, издајемо брачне другове, издајемо децу, пријатеље, свој народ. И увек – заправо издајемо себе. Убијамо себе. Као што је Јуда на крају убио себе.
Поготово је ово наше време, време владавине огољеног материјализма и хиперпотрошачке културе, постало време умножених издаја због тих проклетих Јудиних тридесет сребрњака.
Много смо постали слаби Господе Боже.
Помози нам, Господе да изаберемо Твој Крст а не Јудиних тридесет сребрњака. Да пођемо трагом најбољих из нашег рода.
Да се изборимо за васкрсење и живот а не за смрт.
Богослужбене химне овога дана говоре о жени грешници која је миром помазала Исуса Христа у Витинији, у дому Симона губавога (Лк. 7,36-50), а истовремено се спомиње и Јудино издајство, које се збило после. На Велику среду престаје се са служењем Пређеосвећене Литургије као и са читањем молитве Св. Јефрема Сирина коју прате велики поклони.
У богослужбеним песмама које се овог дана поју у црквама на богослужењима поучно се пореди поступак покајане блуднице и ученика издајника. Служи се Велико повечерје (као и у уторак). Пре Литургије, уместо отпуста часова са изобразитељном, свештеник чита молитву: “Владико многомилостиви…” која се чита током Великог поста на крају Великог повечерја. Приликом читања ове молитве, сви присутни у храму чине метаније до земље. Затим свештеник моли од народа опроштај, као и на почетку Свете Четрдесетнице. Исто чине и сви присутни. На крају Литургије, код ,,Буди имја Господње..” последњи пут се чита молитва преподобног Јефрема Сирина са три земна поклона и по типику: “потпуно престају поклони који се чине у цркви”. Овим се завршава све што је карактеристично за великопосно богослужење и почињу посебна богослужења, везана искључиво за страдања Господња (,,страдална” или “страсна богослужења”).
