,,Разгрни облаке да се мирбожамо
и да Ти дан рођења честитамо”
На Божић, 7. јануара 1938. рођен је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић), на Божић 7. јануара у Барама Радовића у Доњој Морачи, од оца Ћира и мајке Милеве, рођене Бакић.
Световно име му је било Ристо. Потомак је по сродству војводе Мине Радовића, једног од првих племенских капетана црногорских, који је присајединио Морачу Црној Гори 1820. године. Основну школу је завршио у Манастиру Морача, а Богословију Св. Саве у Раковици у Београду. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1962. године. Упоредо са Богословским факултетом, студирао је класичну филологију на Филозофском факултету у Београду. Постдипломске студије је наставио у Берну и Риму гдје је магистрирао на Источном понтификалном институту (1965). Одатле је отишао у Грчку православну цркву гдје је примио свештенички чин јеромонаха (1968). У том периоду у Атини је одбранио докторат о Св. Григорију Палами. Послије годину дана проведених на Светој Гори отишао је за професора на Православни институт Св. Сергија у Паризу, а од 1976. постаје доцент па редовни професор на Богословском факултету Св. Јована Богослова у Београду (касније Православног богословског факултета). У два мандата био је и декан факултета.
Говорио је грчки, руски, италијански, њемачки и француски језик. Користио је у научном раду старогрчки, латински и црквенословенски језик.
На редовном засједању Светог архијерејског сабора од маја 1985. изабран је за епископа банатског. Хиротонисан је 16. јуна 1985. године у београдској Саборној цркви од патријарха српског Германа. Одлуком Светог архијерејског сабора од децембра 1990. изабран је за митрополита црногорско-приморског. Свечано устоличење је 30. децембра 1990. извршио Патријарх српски Павле у Цетињском манастиру.
,,Ево мене а ево и вас, спремно је срце моје да заједно са вама обнављам своју душу, да заједно са вама обнављам оскрнављене олтаре, да заједно са вама обнављам онај свети и најсветији и највеличанственији олтар и храм – душу свакога од нас, јер нема ничега светијег под небом и земљом од људске душе и људског бића”- казао је тада у бесједи митрополит Амфилохије.
У љетопису „Обнова и градња манастира и храмова у Црној Гори 1990–2010“ (Цетиње, 2010), који је издат поводом двадесетпетогодишњице архијерејске службе митрополита Амфилохија (1985–2010) и двадесетогодишњице његовог служења (1990–2010) на Трону цетињском, дат је прецизан податак да је у тих 20 година санирано, реконструисано и изграђено 569 црквених објеката. До данас се тај број повећао на 652 црквена здања.
На основу неспорних чињеница можемо закључити да вријеме од када се на трону Св. Петра Цетињског налази митрополит Амфилохије – уз немањићку епоху у некадашњој Зети и епоху митрополита Митрофана Бана и краља Николе (и у књажевини и краљевини Црној Гори) – представља најзначајнију градитељску епоху у историји ових простора. Храмови су обнављани и у посљератним временима, у периоду комунистичке власти, али као споменици културе, а не као мјеста сабирања и духовног препорода народа. Ова посљедња обнова храмова није била обнова само споменика културе, већ центара духовног живота, стога је веома брзо дала богате плодове. Другим ријечима, крај XX и почетак XXI вијека један је од златних периода црквеног градитељства и свеукупне обнове Митрополије црногорско-приморске.
