Пише: о. Дарко Ристов Ђого
Постоји једна посебна финоћа, свеопшта танкоћутност Монтенегра. Њена формула гласи овако: „када се Србима пријети тракторијадом, то је стилска фигура звана хипербола. Када Срби кажу било шта што нарупава танкоћутност MNE и њене политичке заједнице – то је недопустиви повратак у прошлост.“
Иначе, MNE никако још да се одлучи да ли јој је прошлост славни отпор завојевачу или пројекција њене данашње финоће и флуидне осјетљивости. Тешко се онда снаћи, нарочито Србима, народу који Црну Гору зна у врло једноставним сликама Горског вијенца и сопственог колективног сјећања. Ако си Србин, ништа од увијек промјењиве игре улога, од те флуидности која је суштина Монтенегра.
А она – Монтенегро и њена игра улога и лажна новопронађена финоћа – они треба да нам одреде значења наших стилских фигура. Које су увијек дочекане мржњом и злурадошћу. Јер, ето, они „знају“ шта је Марко Ковачевић мислио. Знају, из себе, из те флуидности којом опсесивно крију србофобију. И која исплива одмах. Чим им се да лрилика или оно што они доживљавају тако.
Нема то везе са Марком Ковачевићем. Он се само заборавио мислећи да је у Црној Гори а не у Монтенегру.
Свештеник Дарко Ђого
