Поводом навода изречених на протесту медицинских сестара и техничара, који су објављени у медијима, а у циљу истинитог обавјештења јавности о нетачности изнијетих изјава, реаговао је Стеван Ђуришић, генерални директор Директората за нормативну дјелатност и хармонизацију прописа у Министарству здравља.
У Министарству здравља је по захтјеву Одбора медицинских сестара и техничара, одржан састанак којем су присуствовали представници Министарства здравља и представници Одбора медицинских сестара и техничара, ради разматрања захтјева за повећање и изједначавање коефицијента за 15%.
Представници тог одбора су захтијевали да се зарада медицинских сестара и техничара увећа и изједначи са коефицијентом из групе послова И подгрупа ВИИИ ГКУ-а.
Овој групи послова припадају послови: хемичара, физичара, биолога, технолога, санитарних хемичара, токсиколошких хемичара, дефектолога, биохемичара, психолога, социјалних радника, економиста, правника, инжињера, социолога, педагога за које је по основу потребне стручности и сложености послова утврђен коефицијент од 11,91.
Од стране представника Одбора је посебно истакнуто да се зарада медицинских сестара и техничара упореди и одреди сразмјерно заради доктора медицине и љекара специјалиста, са разлога како су истакли, да су медицинске сестре и техничари ,,носиоци дјелатности”.
У дијалогу по изнијетим захтјевима и појашњењима водило се рачуна да исти буду размотрени на начин којим се сагледава потреба увећања зараде, којом приликом им је предочено да сваки посао са собом носи своју тежину и одговорност, да су медицинске сестре и техничари незаобилазан дио здравственог система, а посебно здравствене његе, те да се мора имати у виду реално стање и могућност упоређивања коефицијената медицинских сестара и техничара са другим звањима.
Истакнуто је да увећање зарада не оспорава Министарство здравља, јер исте зависе од могућности буџетских средстава државе.
Министарство здравља је у претходном периоду успјело да у Буџету државе буду планирана средства за увећање зареде запосленим у здравственом систему, које су на завидном нивоу у односу на запослене у другим институцијама.
У склопу појашњења пренијели смо им утиске пацијената у погледу односа медицинских сестара и техничара према пацијентима, који су квалификовани као њихова ,,појединачна неодговорност”, те да је било без утицаја за поједине запослене да се и пореде значајних увећања њихове зараде у претходном периоду посвети дужна пажња пацијенту, а што је за здравствени систем неприхватљиво.
Дио изјаве и констатација на састанку о односу медицинских сестара и техничара према пацијентима, истргнут је из контекста вођене дискусије, а о основаности и постојању таквих понашања, остављамо да суди и цијени јавност.
Такође је истакнуто, да Министарство здравља не генерализује појединачна понашања и однос према раду, већ цијени рад сваког запосленог у здравственом систему, али да осим права и статуса запослених за систем су важна и права и статус пацијената, због којих здравствени систем и постоји.
Министарство здравља је изразило спремност кроз обећање да ће предузети конкретне активности на спровођење поступка за усклађивање и увећање зараде медицинских сестара и техничара, као и других здравствених радника за које је у досадашњој примјени у ГКУ препознато да њихове зараде у погледу сложености нијесу вредноване одговарајућим коефицијентом.
Но без обзира на изражену спремност Министарства да спроведе поступак којим ће се дефинисати увећање зараде медицинских сестара и техничара, представници Одбора медицинских сестара и техничара су на састанку изјавили да ће поново организовати протест.
На ту њихову изјаву, као представник Министарства здравља сам им саопштио да је право на протест право које произилази из бројних признатих људских права, те да Министарство здравља не жели и не може оспоравати Уставом зајемчена права и слободе грађанина, која се могу ограничити само законом, у обиму који допушта Устав и у мјери неопходној да би се у отвореном и слободном демократском друштву задовољила сврха због које је ограничење дозвољено.
И овај став Министарства је извучен из контекста и презентован од стране Одбора на начин да ,,могу протествовати до сјутра, јер се они не боје наших протеста и не попуштају под било каквим притиском”, а што не одговара изнијетом ставу на састанку.
О свим њиховим захтјевима, а без обзира на нетачност навода, Министарство здравља ће наставити поступак реалног сагледавања стања и потреба и предложити одговарајуће увећање зарада.
Дате изјаве не одговарају току и сврси састанка, па се стиче утисак да је овакав начин њиховог саопштења и поновне организације протеста усмјерен на постизање неких других циљева, јер је Министарство здравља изразило спремност за предузимање активности за увећање коефицијената, а што је у овом моменту за представнике Одбора мање важно од скривених намјера и циљева које они желе постићи, па и организација нових протеста.
Обзиром да на страни Министарства постоји исказана спремност за вођење дијалога и разматрање захтјева у погледу повећања зарада, а да је за представнике Одбора то мање битно, поставља се питање ,,која је граница за задовољење појединачних интереса?”.
