Увођење јединственог платног промета између Црне Горе и Србије биће тема данашњег састанка регулатора и челника Централних банака двије државе. О томе шта би привреде Црне Горе и Србије, али и њихови грађани добили у случају успостављања јединственог платног промета о којем се већ дуго прича, али чија се реализација стално одлаже, разговарали смо са економским аналитичарем Предрагом Дрецуном.
“Црна Гора и Србија су до 2006. биле у јединственом платном промету који је почивао на основама Службе друштвеног књиговодства. Он је показивао висок ниво ефикасности и поузданости. Од дана када је Црна Гора постала независна не постоји политичка воља Црне Горе да се успостави јединствени платни промет“, каже за А плус портал Дрецун.
Он сматра да је то донијело само обострану штету.
“То је нанијело двоструку економску штету – привреди зато што су трошкови пословања били виши и зато што је успораван обрт капитала. Та два врло битна економска фактора насложила су се током ове скоро двије деценије у једну велику бизнис баријеру. Вријеме је да се након отапања односа Србије и Црне Горе послије “пада” ДПС-а почне и са реализацијом ове идеја. Мотива зато постоји, не само између двије привреде већ и између грађана двије државе да се успостави јединствени платни промет“, наводи Дрецун и подсјећа на систем СЕПА који се примјењује међу земљама ЕУ али и неким које нису чланице Уније – “Земље ЕУ али и још неке европске државе које нису дио Уније као и неке које јесу али не користе еуро, потписале су и придружиле се тзв. СЕПА систему за мале транскације који се одвија по правилима националног платног промета. Тај систем подразумијева да нема трошкова који отежавају пословање, а који по правилу иду коресподентским банкама”.
Дрецун објашњава да у ситуацији каква је тренутно између Црне Горе и Србије велике профите остварују банке које су посредници.
“Најчешће су њемачке и италијанске али има и других банака, све су стране и оне остварују интерес у посредовању између пословања Србије и Црне Горе. СЕПА је систем који може да буде добар модел да се успостави не само за платни промет између Србије и Црне Горе, него и, да представим то као нову идеју – да се овај систем направи на нивоу отвореног Балкана“, каже Дрецун.
Он истиче да се нада да ће Црна Гора ускоро приступити овој регионалној асоцијацији.
“То би могао да буде још један од момената повезивања овог региона како би тако повезан регион могао у догледно вријеме да приступи Европској унији. Сигуран сам да ће ЕУ примити цијели регион а не дио по дио зато што би парцијално примање могло да доведе до дисбаланса у самом региону. То и јесте идеја Отвореног Балкана и с те стране ово са успостављањем јединственог платног промета мора бити први корак“, додаје Дрецун.
