ТРЕЋИНА средњошколских професора (31,6 одсто) сматра да је у потпуности или углавном неоправдано увођење државне матуре на крају средње школе, трећина је по том питању неодлучна (33,8 одсто), док подједнак број у већој мери или у потпуности оправдава увођење овог концепта (34,6 одсто).
Такође, две трећине средњошколских наставника(64,6 одсто) сматра да ученици и њихови родитељи нису уопште или у довољној мери спремни за увођење новог концепта државне матуре, свега 7,7 одсто професора има потпуно супротно мишљење, тј. да међу родитељима и ученицима постоји спремност за нови начин полагања матуре, док није занемарљив ни проценат оних који су по овом питању неодлучни, а таквих је 27,7 одсто.
Ово је показало истраживање др Јелене Стевановић, вишег научног сарадника на Институту за педагошка истраживања које је имало за циљ да се испита мишљење средњошколских професора о новом концепту полагања завршних испита у средњем образовању. У истраживању је учествовало 364 наставника који предају различите предмете у средњим стручним школама и гимназијама у Београду, Борском, Браничевском, Златиборском, Поморавском, Расинском и Шумадијском округу.
Да је државна матура велика непознаница показују и изјаве родитеља са којима смо разговарали. На питање колико знају о завршном испиту који ће, према најави просветних власти, њихова деца полагати 2024. године, они кажу да – немају појма.
– Деца рођена 2005. године су покусни кунићи, они су прве две године средње школе наставу слушали онлајн због короне, малу матуру спремали су од куће и сада ће у финалу, они бити експеримент за неку новотарију коју нам нико није објаснио – каже нам мајка ученице трећег разреда која иде у једну београдску гиманзију.
Наша саговорници наводи да деца не знају како да спремају државну матуру, јер је за факултет који би њена кћерка хтела да упише до сада постојао план за пријемни испит.
ПРОФЕСОРИ БОЉЕ ИНФОРМИСАНИ
Истраживање је показало и да професори запослени у гимназијама више познају концепт државне матуре, него они у средњим стручним школама.
– Могли бисмо рећи да су гимназијски професори можда у већој мери упознати са новим концептом државне матуре, јер њихови ученици чешће уписују факултете него ученици средњих стручних школа и с обзиром на то да је планирано да матура замени пријемне испите приликом уписа на факултете – наводи се у истраживању.
– Сада не знамо шта да учи, а време лети, остало је само годину и по до државне матуре – каже ова мајка. – То је трауматизована генерација која није имала ни матурско вече и у сваком нормалном систему била би поштеђена новог експеримента.
Када је реч о наставницима, они су донекле упознати са процедурама, јер је било организовано пилотирање државне матуре током кога се видело како изгледају тестови и који се предмети полажу.
– Не знамо, међутим, две основне ствари – да ли ће матуре уопште бити јер сада од просветних власти долазе различите изјаве и друго, не знамо како ће се вредновати, односно да ли ће је факултети признавати као довољан услов за упис или ће организовати и додатно пријемни испит – каже за “Новости” Александар Марков, председник Форума београдских гимназија.