Од 283 милиона евра, 114,7 милиона су обавезе без финансијског исказа, а остатак чине развојне инвестиције и редовно пословање.
У претходним данима ЕПЦГ, у сарадњи са Солар Градњом, кроз пројекат Солари 3000+/500+ и 5000+ (инсталирано већ преко 85 МWп од планираних 100 МWп), показала је да стратешка улагања стварају вишеструку корист за друштво – сваки уложени евро доноси више од пет евра користи ЕПЦГ, грађанима и држави.
Уз то, ЕПЦГ реализује пројекте ВЕ Гвозд (54,5 МW), ВЕ Гвозд 2, СЕ Жељезара Никшић, СЕ Капино Поље (Л1, Л2, Б1, Б2), СЕ бране Вртац (исток и запад), СЕ брана Слано, СЕ Крупац, СЕ Грачаница и СЕ Штедим, 8. агрегат ХЕ Перућица, валоризацију вода Никшићког поља – тунел Крупац–Слано, као и БЕСС батеријске системе за складиштење енергије.
Вриједност ових капиталних улагања износи неколико стотина милиона евра. До краја ове, односно почетком наредне године, ЕПЦГ ће имати инсталирано готово 200 МW нових капацитета из обновљивих извора енергије, што ће значајно повећати производне капацитете компаније и тиме додатно увећати њене приходе. Ове инвестиције повећавају домаћу производњу електричне енергије и значајно доприносе смањењу емисија ЦО₂ и заштити животне средине.
У истом духу отворености, желимо да јавност упознамо са стварном структуром обавеза ЕПЦГ, јер се у појединим јавним иступима погрешно тумачи да укупне билансне обавезе од 283 милиона евра представљају дуг компаније. Циљ овог саопштења је да се јасно и стручно објасни шта заправо чини обавезе ЕПЦГ – од рачуноводствених и пренесених ставки без финансијског ефекта, преко развојних и оперативних обавеза, до оних које су саставни дио нормалног пословања.
Укупан износ од 283 милиона евра не представља дуг ЕПЦГ, већ збир различитих категорија обавеза, од којих многе немају финансијски ефекат. Највећи дио, 114,7 милиона евра, односи се на ставке које не представљају дуг – укључујући 59 милиона евра за пројекте Солари 3000+/500+ и 5000+, чији се кредити воде формално кроз ЕПЦГ, али их враћају потрошачи; одложене пореске обавезе у износу од 46 милиона евра, које су рачуноводствене природе; и резервисања од 9,7 милиона евра, која представљају процијењене будуће трошкове.
Ове ставке су обавезне за приказ у билансу по међународним рачуноводственим стандардима, али не утичу на ликвидност компаније нити представљају дуг.
Инвестиционе обавезе, у износу од 81 милион евра, представљају стварне финансијске обавезе, али развојне природе. То су дугорочни кредити који финансирају еколошку реконструкцију Термоелектране Пљевља, модернизацију Хидроелектране Перућица и друге капиталне пројекте. Ова улагања су од суштинског значаја за очување и продужење вијека трајања енергетских објеката, усклађивање са еколошким стандардима и обезбјеђење стабилне производње електричне енергије у наредним деценијама.
Током јуна 2025. године, ЕПЦГ је имала 30 милиона евра обавеза из редовног пословања, које укључују и око 20 милиона евра по основу увоза електричне енергије. Ријеч је о краткорочним обавезама које настају и измирују се у оквиру нормалног пословног циклуса и не представљају задуженост компаније.
Додатних 25 милиона евра односи се на системске и оперативне обавезе унутар електроенергетског система Црне Горе. Њихова природа је обрачунска и дио су редовног пословања.
Остатак до износа од 283 милиона евра, који износи око 32 милиона евра, односи се на остале краткорочне и пословне обавезе – обавезе према добављачима, извођачима радова и друге обавезе које се редовно измирују. Њихов обим и структура у потпуности су у складу са обимом активности и инвестиција ЕПЦГ, што потврђује да се компанија налази у фази снажног, али одрживог инвестиционог циклуса.
Све наведено показује да износ од 283 милиона евра није показатељ презадужености, већ одраз интензивне инвестиционе активности и уредног пословања компаније.
Значи, ЕПЦГ нема дуг од 283 милиона евра, нити је презадужена. Билансне обавезе представљају комбинацију рачуноводствених ставки, развојних инвестиција и оперативних обавеза које се редовно сервисирају. Упркос бројним погрешним интерпретацијама, стварна финансијска слика ЕПЦГ показује стабилност, уредно пословање и снажан инвестициони замах.
Развојем и уградњом БЕСС система за складиштење енергије, ЕПЦГ ће омогућити потпуну валоризацију производње електричне енергије из обновљивих извора, што ће додатно повећати профитабилност, флексибилност и стабилност електроенергетског система Црне Горе и унаприједити управљање енергетским билансом земље.
Иако је 2025. година изузетно тешка, прије свега због спровођења еколошке реконструкције Термоелектране Пљевља и изразито неповољних хидролошких услова који су додатно ограничили производњу хидроелектрана, ЕПЦГ ће забиљежити дефицит у трговинској размјени електричне енергије (увоз – извоз) од готово 100 милиона евра. Овакав резултат одраз је објективних околности на тржишту и плански управљаних процеса у оквиру еколошке реконструкције и хидролошких ограничења, при чему Електропривреда, и поред наведених ограничења, задржава стабилно пословање и уредно измирује све обавезе.
Електропривреда Црне Горе, уз очувану финансијску стабилност и без икаквог презадужења, спроводи највећи инвестициони циклус у посљедњих 40 година. Повјерење које ЕПЦГ ужива међу најеминентнијим међународним финансијским институцијама, као и међу домаћим комерцијалним банкама које кредитирају инвестиције без тражења државних гаранција, потврђује снагу и кредибилитет компаније. ЕПЦГ својим развојним улагањима показује да је стабилна, поуздана и визионарска компанија која, улажући данас, гради енергетску сигурност и одрживу будућност Црне Горе.
