Електропривреда Црне Горе (ЕПЦГ) као наредни корак енергетске транзиције развија концепт виртуелне електране (ВПП), која би требало да омогући ефикаснију интеграцију обновљивих извора енергије и управљање флексибилношћу електроенергетског система.
То је саопштено током презентације „Виртуелна електрана: платформа за управљање флексибилношћу“, која је одржана у оквиру петог симпозијума енергетике ЕПЦГ НЕТ, а који је организовала ЕПЦГ у Будви.
Технички директор ЕПЦГ Љубиша Ђурковић подсјетио је да су основни циљеви енергетске транзиције декарбонизација енергетског сектора, повећање учешћа енергије из обновљивих извора, унапређење енергетске ефикасности, смањење емисија и усклађивање са климатском политиком Европске уније, уз достизање климатске неутралности до 2050. године.
Говорећи о досадашњим резултатима, Ђурковић је истакао да је ЕПЦГ у новембру 2022. године започела развој концепта прозјумера кроз пројекте Солари 3000+, Солари 500+ и Солари 5000+.
„Пројекти Солари засновани на моделу ‘производи гдје трошиш’, који се показао веома успјешним, а ЕУ је новом директивом о ебергетским својствима зграда потврдила оправданост примјене таквог модела.
Кровови објеката постали су капацитети за производњу електричне енергије, док су потрошачи постали и произвођачи енергије прозјумери“, рекао је Ђурковић.
Према његовим ријечима, захваљујући реализацији ових пројеката, Црна Гора данас има више од 10.000 прозјумера са укупно инсталираних око 100 МW снаге, који годишње производе приближно 135 ГWх електричне енергије.
Он је навео да су користи од пројеката вишеструке – од стабилнијих и децентрализованих извора енергије за електроенергетски систем до смањења трошкова електричне енергије за домаћинства након периода отплате фотонапонских система, који у просјеку траје шест до седам година.
Ђурковић је истакао да је кроз пројекте Солари ЕПЦГ стекла значајна искуства у управљању процесима везаним за прозјумере, као и да су формирани стручни тимови који данас учествују у изградњи великих соларних електрана.
Према његовим ријечима, до краја 2027. године очекује се да соларне и вјетроелектране у Црној Гори производе око 500 ГWх електричне енергије годишње.
Говорећи о наредној фази енергетске транзиције, Ђурковић је нагласио да је кључно питање како складиштити енергију произведену из обновљивих извора и како је ефикасно интегрисати у дистрибутивну и преносну мрежу.
„Један од трендова који је све популарнији у земљама Европске уније јесте развој виртуелних електрана“, рекао је он.
Виртуелна електрана не производи енергију на једној локацији, већ обједињено управља соларним електранама, батеријским системима за складиштење енергије, пуњачима за електрична возила, флексибилном потрошњом и другим дистрибуираним енергетским ресурсима.
Инжењер у Дирекцији за ОИЕ ЕПЦГ Вук Касалица представио је концепт платформе за управљање флексибилношћу, истичући да је циљ прелазак са самог процеса производње електричне енергије на управљање флексибилним енергетским ресурсима.
Како је објаснио, дистрибутивне трафостанице и трафореони више нијесу само мјеста потрошње електричне енергије, већ постају активна чворишта у којима се појављују прозјумери, батеријски системи и пуњачи за електрична возила.
То, како је навео, доноси нове изазове за дистрибутивну мрежу, попут повратног тока електричне енергије према средњем напону, проблема са напонским приликама и додатних оптерећења усљед развоја електромобилности.
„Те изазове не посматрамо као препреку, већ као прилику за стварање нових ресурса флексибилности и нове вриједности за електроенергетски систем“, рекао је Касалица.
Према његовим ријечима, физички слој будуће платформе чиниће прозјумери, батеријски системи, пуњачи за електрична возила и други управљиви потрошачи, док је за њихово ефикасно повезивање кључна стабилна комуникација и стални надзор стања у мрежи.
Касалица је објаснио да је апликативни слој замишљен као систем више повезаних подсистема, међу којима су ДЕРМС, задужен за управљање мрежним ограничењима и сигурност система, и виртуелна електрана као агрегатор свих ресурса унутар одређеног трафореона.
Представљена је и развојна мапа пројекта која предвиђа пет фаза.
Прва фаза обухвата пилот имплементацију батеријских система и пуњача за електрична возила, с циљем провјере њиховог доприноса раду мреже у реалним условима.
Друга фаза предвиђа оптимизацију и напредно управљање ресурсима кроз повезивање система, дефинисање правила управљања и прелазак са управљања појединачним уређајима на управљање локалном мрежом.
Трећа фаза односи се на ширење пројекта на већи број трафостаница уз стандардизацију опреме, комуникације и начина управљања.
У четвртој фази планирано је формирање виртуелне електране обједињавањем батерија, прозјумера, пуњача за електрична возила и других ресурса у централну платформу.
Пета фаза подразумијева тржишну интеграцију и монетизацију флексибилности кроз смањење вршних оптерећења, балансирање система, пружање помоћних услуга и развој нових пословних модела у складу са регулативом.
Касалица је рекао да ће се успјех пројекта мјерити техничким, оперативним, економским и друштвеним ефектима, укључујући унапређење рада мреже, већу дигитализацију и подршку енергетској транзицији Црне Горе.
„Прозјумери, батерије и пуњачи за електрична возила већ имају вриједност, али њихова пуна системска вриједност настаје тек када се повежу, мјере и координисано управљају“, поручио је Касалица.
