Поводом Никољдана Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије објавио је на друштвеним мрежама текст ,,Сузе светог Николе” који преносимо интегрално:
На пустој Тромеђи, у којој је некада било живота на претек, гдје се и рађало и умирало, гдје се и орало и пјевало, у маленим сеоским кућама, препуним чељади, с вјером и љубављу чекао се празник Светог Николе.
Иако се живјело сиромашно, трпезе су биле пуне. За празник се спремало мјесецима, чувало се све оно што се на славску трпезу могло изнијети, а по рибу се одлазило чак у Далмацију. С љубављу се чувало, с радошћу износило, да има за све, да гости буду угошћени.
Тако се некад живјело на Тромеђи и тако се дочекивао вољени Светитељ. Данас је све другачије. Одавно нема оних добрих и честитих предака, док су потомци отишли у далеки свијет, остављајући Тромеђу која их још увијек чека, надајући се неким новим колијевкама.
Данас је сасвим другачије. Тек понегдје засијаће славска свијећа, да обасја оне којима је завичај остао важнији од луксуза, којима су преци битнији од овосвјетских успјеха. Из срца таквих Крајишника Свети Никола никада није отишао. С њима се и радовао и туговао, не остављајући ни на трен оне који су њему остали вјерни.
Зато смо и обновили древни Рмањ, да Светитељ заувијек буде с нама, да нас и дочекује и испраћа, али и да нас подиже кад паднемо, да не дозволи да се у нама угаси онај пламен вјере прадједовске која нас је и одржала на овој светој прадједовској земљи.
На пустој Тромеђи, окованој заборавом, у древном Рмњу, Свети Никола лије сузе због оних који су га заборавили, због оних којима Тромеђа више не значи ништа, док душе предака ишчекују потомке да поново упале славску свијећу тамо гдје се њоме вјековима дочекивао Светитељ.
Дичној Лици, кршној Далмацији и пустој Крајини ноћас ће опет стићи Свети Никола, носећи своје благослове онима којих на Тромеђи више нема, јер Светац не одустаје од нас чак ни онда када ми заборавимо себе.
Умијмо његовим сузама своја лица, сперимо са својих душа блато овога свијета и дочекајмо онога којег су стотинама година дочекивали наши преци.
Свече, добро нам дошао! Чекамо те у срцима својим!
