Foto: EPA/DAVID CHANG
Само прошле године Србија је имала 2,7 милијарди евра извоза ИКТ услуга, што је за 45 одсто више него годину дана раније.
Према подацима Народне банке Србије, суфицит који је држава имала у трговини услугама у овом сектору био је 1,9 милијарди евра, јер је у исто време Србија увезла ИКТ услуга у вредности од 732 милиона евра.
Укупно, вредност извоза целог сектора услуга прошле године био је већи од 11 милијарди евра, у ком ИКТ услуге чине значајан део.
Управо зато га је премијерка Ана Брнабић јуче означила “најбрже растућим сектором наше економије”.
“Наша годишња стопа раста од 45 одсто већа је од свих ЕУ држава, а ми смо, највише због раста извоза ИКТ услуга, држава са највећим растом извоза услуга у Европи од 2017. до 2022”, рекла је Брнабић на обележавању две године рада Института за вештачку интелигенцију.
ИТ аналитичар у компанији Минеко компјутерс Милован Матијевић каже за Данас да Влада има чиме да се похвали, иако је тај сектор у већинском власништву странаца.
“Странци су власници фирми које запошљавају више од 60 одсто радне снаге у ИКТ сектору и које остварују више од 60 одсто укупних прихода. Тако да све зависи од њихове пословне политике. Чињеница је да имамо растући тренд годинама уназад и да су годишње стопе раста више од 40 одсто, што је импозантно”, истиче Матијевић.
Он каже да је последњи комплетан извештај који постоји онај из 2020, али да “ту нема неког великог померања”, те да Србија са 2,7 милијарди евра софтверског извоза учествује са мало више од један одсто у Европи, док је на светском нивоу то неких пола процента.
“Софтверски извоз у свету био је негде мало већи од 500 милијарди евра и раст постоји свуда у свету, али то што имамо удео од 0,5 одсто значи да имамо још пуно простора за раст, наше фирме тешко могу да уђу у неку зону засићења”, напомиње наш саговорник.
Највише тог извоза иде у земље ЕУ, готово 70 одсто, а највеће појединачно тржиште Србије су САД.
Према подацима НБС, највише услуга Србија је током прошле године извезла ЕУ, више од осам од укупно 11 милијарди је отишло тамо. Од ЕУ земаља, највеће тржиште за наш сектор је Немачка у коју је отишло 1,1 милијарди евра ових услуга.
Ипак, глобално највећи партнер Србије у извозу ИКТ услуга је САД у који је током 2022. извезено ИКТ услуга у вредности већој 1,2 милијарде евра.
Трећа на списку земаља којима Србија највише продаје ову врсту услуга је Велика Британија – 883 милиона евра.
Србија је са 42. места у свету на ком је била пре седам година у извозу стигла у 2021. до 35. места.
Матијевић каже да је Србија трећа у региону по приходима, и да је боља односу на земље бивше Југославије, али да каскамо за Румунијом, док смо близу Мађарској.
Он каже да за нас изазов може да буде нешто што је случај у Немачкој. Немачко тржиште је огромно и код њих нема значајнијих перформанси у софтверском извозу јер они то раде за своје потребе и ланац додате вредности остаје у њиховој земљи.
“То је по економским параметрима много квалитетнија варијанта”, напомиње Матијевић.
Расту извоза ИТ услуга код нас претходних година, тврде стручњаци, допринео је повећани обим посла али и раст цена, али делом и то што се све више ради управо на томе да се обезбеде веће додате вредности.
У ЕУ је на пример, према подацима Еуростата, између 2014. и 2019. додата вредност ИКТ услуга расла сваке године и порасла за 27,5 одсто, а укупна додата вредност ИКТ сектора ЕУ била је већа од 504 милијарде евра у 2019. години.
Међу државама чланицама ЕУ релативна тежина ИКТ сектора, мерена односом његове додате вредности у односу на БДП, била је највец́а на Малти, 6,9 одсто.
Само прошле године Србија је имала 2,7 милијарди евра извоза ИКТ услуга, што је за 45 одсто више него годину дана раније.
Према подацима Народне банке Србије, суфицит који је држава имала у трговини услугама у овом сектору био је 1,9 милијарди евра, јер је у исто време Србија увезла ИКТ услуга у вредности од 732 милиона евра.
Укупно, вредност извоза целог сектора услуга прошле године био је већи од 11 милијарди евра, у ком ИКТ услуге чине значајан део.
Управо зато га је премијерка Ана Брнабић јуче означила “најбрже растућим сектором наше економије”.
“Наша годишња стопа раста од 45 одсто већа је од свих ЕУ држава, а ми смо, највише због раста извоза ИКТ услуга, држава са највећим растом извоза услуга у Европи од 2017. до 2022”, рекла је Брнабић на обележавању две године рада Института за вештачку интелигенцију.
ИТ аналитичар у компанији Минеко компјутерс Милован Матијевић каже за Данас да Влада има чиме да се похвали, иако је тај сектор у већинском власништву странаца.
“Странци су власници фирми које запошљавају више од 60 одсто радне снаге у ИКТ сектору и које остварују више од 60 одсто укупних прихода. Тако да све зависи од њихове пословне политике. Чињеница је да имамо растући тренд годинама уназад и да су годишње стопе раста више од 40 одсто, што је импозантно”, истиче Матијевић.
Он каже да је последњи комплетан извештај који постоји онај из 2020, али да “ту нема неког великог померања”, те да Србија са 2,7 милијарди евра софтверског извоза учествује са мало више од један одсто у Европи, док је на светском нивоу то неких пола процента.
“Софтверски извоз у свету био је негде мало већи од 500 милијарди евра и раст постоји свуда у свету, али то што имамо удео од 0,5 одсто значи да имамо још пуно простора за раст, наше фирме тешко могу да уђу у неку зону засићења”, напомиње наш саговорник.
Највише тог извоза иде у земље ЕУ, готово 70 одсто, а највеће појединачно тржиште Србије су САД.
Према подацима НБС, највише услуга Србија је током прошле године извезла ЕУ, више од осам од укупно 11 милијарди је отишло тамо. Од ЕУ земаља, највеће тржиште за наш сектор је Немачка у коју је отишло 1,1 милијарди евра ових услуга.
Ипак, глобално највећи партнер Србије у извозу ИКТ услуга је САД у који је током 2022. извезено ИКТ услуга у вредности већој 1,2 милијарде евра.
Трећа на списку земаља којима Србија највише продаје ову врсту услуга је Велика Британија – 883 милиона евра.
Србија је са 42. места у свету на ком је била пре седам година у извозу стигла у 2021. до 35. места.
Матијевић каже да је Србија трећа у региону по приходима, и да је боља односу на земље бивше Југославије, али да каскамо за Румунијом, док смо близу Мађарској.
Он каже да за нас изазов може да буде нешто што је случај у Немачкој. Немачко тржиште је огромно и код њих нема значајнијих перформанси у софтверском извозу јер они то раде за своје потребе и ланац додате вредности остаје у њиховој земљи.
“То је по економским параметрима много квалитетнија варијанта”, напомиње Матијевић.
Расту извоза ИТ услуга код нас претходних година, тврде стручњаци, допринео је повећани обим посла али и раст цена, али делом и то што се све више ради управо на томе да се обезбеде веће додате вредности.
У ЕУ је на пример, према подацима Еуростата, између 2014. и 2019. додата вредност ИКТ услуга расла сваке године и порасла за 27,5 одсто, а укупна додата вредност ИКТ сектора ЕУ била је већа од 504 милијарде евра у 2019. години.
Међу државама чланицама ЕУ релативна тежина ИКТ сектора, мерена односом његове додате вредности у односу на БДП, била је највец́а на Малти, 6,9 одсто.
Тај однос додате вредности ИКТ у БДП био је релативно висок у и у Луксембургу са 6,1 одсто, док је мања од три одсто БДП-а била у Шпанији, Италији и Португалу, а најмања у Грчкој – 1,9 одсто.
Изазови
У овим временима, у случају глобалне кризе и погоршања услова пословања све фирме које послују у Србији, како каже Милован Матијевић, природно се повлаче у земље у којима су основане.
“Из ранијих случајева види се да они са собом повлаче и одређени број људи који су им овде радили. То се осећа када су кризе и дешавало се раније”, истиче Матијевић. Он каже да домаћа привреда нема потребе за 50.000 програмера и да је срећна околност да може да се ради даљински јер ће онда већина одлучити да остане овде, да раде преко интернета и зато постоји простор за раст и броја запослених, али и прихода.
