Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине ниво цијена у марту, у односу на прошлогодишњи март, већи је за 10,3 посто. Највише је поскупјела храна, за 19 посто, док су обућа и одјећа појефтиниле за 6,1 посто. Успркос овом притиску на кућне буџете, грађани не показују вољу да озбиљно искажу протест због дивљања цијена.
Са стопом инфлације већом од 14% и повећањем готово свих цијена производа и услуга за личну потрошњу, кућни буџети грађана Босне и Херцеговине трпе огроман притисак. Најразорније посљедице на стандард грађана доноси поскупљење хране од 19% те режијских трошкова становања за готово 12%. У годишњој стопи повећања цијена, цијене готово свих производа и услуга расту у двоцифреном проценту. Како онда грађани са бх. платама и пензијама уопште подносе овај инфлаторни удар?
Према статистичким подацима просјечна висина плате у Босни и Херцеговини почетком прошле године износила је 1043 КМ. Сада је та плата 1211 КМ. Због стопе инфлације од преко 14%, другачије казано, ово повећање плата појела је инфлација.
„Ово постаје све више земља стараца, омладина одлази вани, дакле не виде једноставно више перспективу овдје, не могу добити посао, не могу показати оно што знају, оне своје вриједности“, истиче предсједник Синдиката Солидарности Тузла Сакиб Копић.
Ако је стање због инфлације тако лоше, а томе свједочимо свакодневно у медијским написима и реакцијама бројних синдикалних лидера, поставља се логично питање зашто радници и грађани нису одлучније искористили 1.мај да јасно покажу своје неслагање са политиком цијена у Босни и Херцеговини.
Онај дио бх грађана са просјечним и исподпросјечним платама, који излаз није потражио одласком у западноевропске земље, остављен је, како каже Копић, да трпи посљедице безидејног синдикалног вођства које не жели преузети одговорност за озбиљну синдикалну радничку акцију.
