
Једне прољећне вечери 2004. године, двојица мушкараца и жена ушли су у Риц казино у Лондону, популарно мјесто за стари новац и нове богаташе, чланове краљевске породице, саудијске шеике, тајкуне и глумце. Један од њих, Хрват Нико Т., пажљиво је посматрао столове. Нико је раније долазио у овај казино и одлазио са неколико хиљада фунти добитка. Иако сумњиво, обезбјеђење није могло да пронађе доказе да је варао.
Нико је те вечери одабрао један сто, мало одвојен од осталих, гдје му се придружио – српски бизнисмен Ненад М. и Мађарица Ливија П. Тројац је купио жетоне и почели су да играју.
Смиреност која је била необична
Иако су били за посебним столом, начин игре их је разликовао од осталих, пише Блумберг. Када би крупије завртио лоптицу, тројац би чекао шест до седам секунди и затим би брзо положили своје опкладе. Кретали су се брзо и сложно. Понекад су губили, али углавном су добијали, и то огромне количине новца. Али оно што је код њих било необично јесте смиреност са којом су прихватали поразе и побједе. Нису реаговали.
У једном тренутку, Ненад М. је убацио 10.000 фунти у жетонима и лијено погледао у страну док је лоптица скакутала. Није чак ни гледао када је слијетела. Проблем није био у добицима од пола милиона фунти. Играчи су рутински зарађивали неколико милиона фунти по ноћи и одлазили носећи дизајнерске торбе пуне новца. Проблем је био начин на који је овај трио побјеђивао – константно, стотинама рунди.
„Практично је немогуће предвидјети број који ће се појавити“, написао је својевремено Стивен Хокинг о рулету. „У супротном би се физичари обогатили у коцкарницама. Игра је дизајнирана да буде насумична – хаос, елегантно изведен кружним покретима.“
Полиција их ухапсила, а они били потпуно мирни
Нико и његов тим су више пута узимали 1,3 милиона фунти, а шефовима су најавили да планирају да се врате следећег дана. Забринути шефови у Рицу разговарали су са особљем, демонтирали сваки рулет, позвали полицију и адвокате, а британски таблоиди су сазнали за необично „срећан“ тројац. Истрага није открила ништа, а британски Мирор је у својој причи бомбастично тврдио да су Нико и његови пријатељи користили „ласерски уређај“ скривен у телефону са микрокомпјутером да зезну точак.
Нико, Ненад и Ливија су се исте ноћи вратили у Риц, као што су и обећали. Овог пута одведени су у приватну собу гдје их је чекала екипа лондонске Метрополитен полиције. Полицајац их је љубазно обавијестио да су ухапшени због сумње да су „варали“ и одвео их у оближњу полицијску станицу на разговор. У међувремену им је претресена обућа и одећа и ништа није пронађено. Нико и друштво су на хапшење реаговали са истом надреалном смиреношћу као што су показали на рулету. У станици су испитивани одвојено у присуству преводиоца. Нико је одбио да одговара на питања.
Ненад је био причљивији, али подједнако некооперативан. Тврдио је да је професионални коцкар и да је био толико вјешт да је могао да добије у 70 одсто случајева. Само је „самодисциплина“ ограничила његов профит, рекао је. Обојица су негирали коришц́ење било које врсте рачунара.
Подједнако је тешко било радити и са Ливијом, која као да је била у емотивној вези са Ненадом. Када јој је приказан снимак Ненада како игра у Рицу, детектив јој је рекао: „То је твој дечко који је освојио пола милиона фунти. То је као добитак на лутрији. Не показујеш никакве емоције.“ Ливија слијеже раменима. „Па шта?“ одговорила је.
Претресајући хотелске собе групе, полицајци су пронашли неколико стотина хиљада фунти и списак казина означених симболима: квачицама, крстићима, плусевима и минусима. Истрагу је преузела Метова јединица за прање новца. У међувремену, полиција је овластила Риц да замрзне Нику и Ненаду добитке како не би могли да узму новац из казина и побјегну.
Након што су пуштени уз кауцију, екипа се зауставила испред казина и обавила кратак и бизаран разговор са портиром, који је то касније пријавио својим претпостављенима. Нико је портиру рекао да су власници Рица лоши људи који траже изговор да не плате. Он и његови партнери ће их тужити, упозорио је.
Коришћење рулета као рупе у систему?
Полицији су Нико и његова група изгледали као криминалци. Имали су велике суме готовине, телефоне за једнократну употребу и пасоше који су показивали да су путовали у мјеста попут Анголе и Казахстана. Али шта је тачно био њихов злочин? Чак и када би могли да докажу да су користили компјутер, одговор не би био јасан. Детективи нису пронашли доказе. Риц је био принуђен да исплати добитак Нику, Ненаду и Ливији.
Шефови казина били су очајни и убијеђени да су преварени. Ниједан уређај није пронађен, математичка метода „бројања“ није могла тако добро да функционише. Шта се десило? Блумберг преноси да је Нико пронашао рупу у систему – истрошеност точка рулета.
На савршеном точку, лопта увијек пада насумично. Али током времена, точкови развијају недостатке, који се претварају у шаре. Точак који је чак и благо нагнут могао би да развије оно што се зове „зона пада“. Када терен подиже лопту, она успорава и пада са спољне ивице на исто мјесто скоро при сваком окрету. Исто се може десити на опреми која се користи више пута, или ако је лосион за руке продавца оставио траг, или из било ког другог разлога. Зона пада је Ахилова пета рулета.
Почели да мијењају рулете
И ту Ахилову пету Нико је „сломио“. Чак и ако изгуби, са десним точком који се помјера под одређеним углом или „штуца“ у окрету, знао је да ће поново побиједити. Требало му је само неколико секунди да региструје грешку и положи опкладу.
Временом су власници казина схватили у чему је проблем и почели су да мијењају своје рулете, а старе шаљу у бивше колоније, сиромашне или земље у развоју, гдје је Нико наставио да успјешно „послује“. Физичар Дојн Фармер, који је сада професор на Универзитету у Оксфорду, каже да је могуће да неко „провали“ рулет и без компјутера, односно да је ријеч о „таленту“. „Мислим да је могуће да неко то уради без компјутера, под условом да је точак нагнут и да се ротор не креће пребрзо“, рекао је Фармер за Блумберг.
Сви се питају како? ‘Вјежбајте!’
Новинар Блумберга Кит Шелел успио је да пронађе Ника у сиромашном селу у близини Дубровника, након што је пратио његове трагове и добитке широм свијета. Његова кућа се није разликовала од осталих – стара, камена, неугледна. У разговору у једном дубровачком хотелу уз вино и лигње, Нико је одлучно одбацио сваку могућност да је лажирао игру неким уређајем.
„То звучи као нешто из филма о Џејмсу Бонду, а ми смо сељаци. Да имам такав уређај, звали бисте ме Никола Тесла“, рекао је новинару.
„Па како си то урадио?“, питао је новинар.
„Вежбај“, кроз смијех је одговорио Нико.
„Пажљиво посматрање рулета, уочавање малих ‘штуцања’, (не)правилности.“