Нова књига коментара насталих у протеклој години везаних дешавања на нашој политичкој сцени под наднасловом Свједочанство једног времена са насловом ммРазведри ми више Горе Црне” промовисана је у подгоричкој библиотеци Радосав Љумовићи.
,,Живимо у времену у којем је слободна мисао можда и највећи гријех. А баш тај гријех препознаје су у сваком тексту ове књиге што је и нарочита препорука исте, свим оним који желе да граде ставове о друшвеним и политичким дешавањима слободоумно, односно без обзира на став ауторитета, посебно оних које нам намећу мејн стрим медији и политчка елита“ – рекао је на промоцији новинар и аутор познате ТВ емисије Контроверза Младена Стојовић додајући да доброг новинара мора да краси слободна мисао, а таквих данас, нарочито под овом нашом капом неба, има све мање. Да би сте били одличан новинар, поред оних подразумијевајућих вјештина и знања, и наравно обавијештености, потребан је још један квалитет, који је на овим просторима постао прави раритет – а то је осјећај за опште добро лишен сујете, личног интереса. И тај квалитет препознаје се у сваком од ових 88 текстова што ову збирку чини посебном не само као хронологију једног често опорог времена и у Црној Гори, и у региону, па и у свијету“ поручио је Стојовић.
„Књига Перице Ђаковића представља свједочанство једног времена. Књига има трајан историјски значај. Његови текстови и колумне су веома захвалене за карикатуристе рекао је карикатуриста Зоран Б Лековић који је и урадио карикатуру за насловну страну ове књиге и додао-“ Ђаковић је новинар Изузетног пера, мајстор свог „заната“. Он је светионик за своје колеге и будуће младе новинаре како се ради и воли овај посао. Светионик који никада не остаје без свијетла, светионик који зрачи ноћу, који позива и чека да сване нови дан. Љепши, бољи, ведрији и вселији од предходних. Захваљујем се аутору Ђаковићу, који је видио снагу мојих карикатура и да оне буду илустрације у његовој књизи. –рекао је карикатуриста Лековић.
,,Не зависи ова књига само од аутора, она зависи од јунака, то је тако штиво у којој је мало јунака, а највише анти јунака нашег времена времена, времена у коме живимо” – поручио је Горан Даниловић који је написао уводник за књигу Ђаковића “Разведри ми више Горе Црне”, наглашавајући да му није било ни мало лако, али И изазовно напрати текст о новинару који са пером другује скоро пет деценија И који нИ у најтежим тренуцима кроз које пролази наше друштво није поклекао –“сведочито то што се дешава у двенвном животу И од тога направити књигу, запис, вриједан пажње није ни мало лако, ко је год покушавао то зна колико је то тешко, Најтежа ствар је писати о дневном и пролазном и ухватити нит и пронаћи поуку.
Дневнички записи Перице Ђаковића исписивани су у даху. Новинарско искуство аутора доминантно је у сваком тексту, а брижљивост записивања дневног, важног, али и онога за већину људи непримијећеног, указује на професионалну потребу да се разлози пропадања, или оздрављења друштва, свеједно, увијек потраже и у фуснотама дневне политике. Ђаковићева хроника наше свакодневице значајна је и као опомена његовом животном позиву и професији, новинарству које се заборавило и подало лобистичким круговима, новинарењу насталом у добу транзиције, које већ данас заборавља на истину и лаж од јуче и вјерује да ће већ сјутра скандал мајстори политике понудити нову тему И одговоре који никога не интересују” поручио је у предговору књиге Даниловић, који је на почетку своје каријере И сам био новинар – “Ђаковић с једнаком пажњом прати и коментарише разнолике теме, крупне политичке догађаје у земљи, региону, Европи, свијету, али и оне изазове које намеће домаће, државно или локално, политичарење и политиканство.
Можда има понегдје и прескоченог у мору знаковитих догађаја, али извјесно није ни један важан из његове Боке и Херцег Новог И Црне Горе.Потрага за „срамотом и стидом” и питање шта то заправо бјеше није само један од Ђаковићевих текстова. За мене ово је књига питалица – поручио је Даниловић.
Сам аутор је рекао да је наслов ове књиге изашао из самих његових текстова гђе он Црну Гору гледану већ 20 И више година као новинар доживљава као “Гору Црну” захваљујући понајвише политичарима И људима који нас као ,,воде”. То што се наслов поистовјећује са Молитвом из Горског вјенца великог Његоша само је случајност или дио његове, ауторове, подсвјести. Ђаковић је најавио да је планирано као И претходне књиге да И ова има своју промоцију у Београду.
,,Тим поводом имао сам жељу да то буде у ,,Црногорској кући” И договарао сам се са амбасадором Ђоковићем који је то поздравио, али на жалост како ми је сам рекао није добио сагласност од свога Министарства. У објашњењу које је добио стоји да се у тој кући могу организовати изложбе, пјесничке вечери, али никако политички догађаји. Нисам знао да је промоција ове књиге политички догађа, али тако су је доживјели људи из Министаства, жлично ми је жао, а можда се неко препознао у неком од 90 коментара. Промоција ће ипак бити у Београду И то почетком новембра захваљујући разумјевању људи из Општине стари град који су иначе град пријатељ мог Херцег Новог“.
