Pixabay/Ilustracija
Ваздухопловство је, после информационих технологија, веома тражено када је реч о промени професије. У просеку 60.000 људи сваког месеца тражи информације о томе како постати пилот – показују подаци Гугла. Упућени указују да се тржиште авио-саобраћаја последњих година све више развија и да ће та, за многе професија из снова, и те како бити тражена, пише РТС.
У Србији лети 1.538 пилота, подаци су Директората за цивилно ваздухопловство, које годишње изда између 70 и 80 нових дозвола за летење, објавио је РТС.
Дугачак је списак услова које је неоходно испунити да бисте постали пилот. Међу њима су – године учења, на десетине сати летења и нешто више од 40.000 евра колико кошта обука за цивилног пилота.
Све то не спречава најупорније да, како у неколико приватних школа летења, тако и на државној ваздухопловној академији, стекну пилотску дозволу.
„С обзиром на потребе тржишта очекујемо да ће ове године бити озбиљан притисак за упис на обе класе и у Београду и у Вршцу. С обзиром на то каква је ситуација у ваздушном саобраћају и каква је потреба за пилотима, мислим да уопште неће бити чекања за посао“, наводи Горан Вијовић, директор Ваздухопловне академије у Вршцу.
Уредник портала Танго сикс Петар Војновић каже да пилоти у Србији, али и у иностранству зарађују између 4.000 до 5.000 евра.
„Можемо рећи да се први пут у последњих неколико година долази до баланса и релативно речено има радних места за све заинтересоване. Пилоти у Србији, али и у иностранству су плаћени негде око 4.000 до 5.000 евра. Та висока месечна примања су традиционална, а делом су оправдана због велике одговорности, великог стреса“, додаје Војновић.
Одговорност и стрес многи пилоти мењају за, како кажу, најлепши поглед из канцеларије. Српски пилоти тражени су и у авио-компанијама на Блиском Истоку, у Азији и традиционално у Африци. И лоу кост компаније доносе више посла, па зато не изненађује податак да последњих година у Србији расте број издатих пилотских дозвола.
