Предлози експерата Савјета Европе иду у смјеру додатног оснаживања не само превентивне, већ и контролне функције Агенције за спречавање корупције (АСК), кроз препознавање већине оних области у постојећем Закону о спречавању корупције, које су биле недовољно дефинисане или дефинисане на начин да су омогућавале примјену закона на штету јавног интереса.
То је за “Вијести” казао директор Истраживачког центра Мреже за афирмацију невладиног сектора (МАНС) Дејан Миловац, коментаришући технички документ – Анализу ђелова Закона о спречавању корупције, коју су урадили експерти Савјета Европе Валтс Калниш и Јуре Шкрбец.
Тај документ, између осталог, предвиђа и да треба “размотрити експлицитно прописивање обавеза и овлашћења Агенције у погледу праћења начина живота, укључујући и сагледавање стварних околности на терену (некретнине, превозна средства)”.
”Развити формулу за процјену упоредивости имовине, других расхода и прихода. Размотрити увођење права Агенције да тражи информације од страних органа и истражи могућности за закључивање и спровођење релевантних споразума са иностранством”, наводи се у анализи.
Експерти СЕ сматрају да је дефиниција јавних функционера, који је обавезан правилима управљања сукобом интереса, довољно широка.
”Међутим, треба да буде јаснија и конкретнија јер постојеће дефиниције омогућавају различита тумачења. Црна Гора треба да размотри укључивање у дефиницију “лица у вези са јавним функционером” и других личних и политичких односа између јавних функционера и физичких/правних лица”, стоји у техничком документу.
Према мишљењу експерата СЕ, неопхоодно је истражити законске могућности да се Агенцији омогући приступ потпуним подацима или одређеним категоријама података (на примјер, о акумулираним годишњим износима кредита и задужења) банака и других финансијских институција за потребе провјере података о приходима и имовини јавних функционера без услова сагласности.
”Размотрити увођење барем пристанка на приступ подацима банака и других финансијских институција који се тичу супружника и ђеце јавних функционера”, наводи се, између осталог, у препорукама.
Миловац очекује да ће рад на измјенама Закона о спречавању корупције “резултирати усвајањем рјешења која ће смањити простор не само за коруптивно понашање црногорских јавних функционера, већ и бити прави тест политичке воље за адекватну примјену, прије свега од стране АСК”.
”Ово прије свега из разлога што је и досадашња примјена закона од стране АСК-а показала да се ‘корисне нејасноће’ у том пропису пречесто користе како би јавни функционери избјегли очигледно кршење закона, прикривање имовине и прихода”, нагласио је Миловац.
Очекује и да ће посебна пажња бити посвећена дефинисању тога што је поклон.
”…Јер АСК тренутну дефиницију тумачи на начин који и даље омогућава јавним функционерима да на рачун других особа путују, љетују и користе бенефиције због своје јавне функције, са огромним потенцијалом за недозвољени утицај на њихово доношење одлука. Тако још увијек не знамо разлоге путовања и ко је покривао трошкове необјашњених летова предсједника Мила Ђукановића и премијера Дритана Абазовића, којима је АСК повјеровао да се хиљаде еура потрошених на њихова путовања не могу сматрати поклоном”, упозорио је Миловац.
Каже и да је Закон, такође, потребно додатно унаприједити у дијелу који прописује обавезу јавних функционера да пријављују сопствену и имовину чланова домаћинства и повезаних лица.
”…Као и проширити опсег врсте података који се пријављују како би се стекла што реалнија слика о имовини и приходима функционера. Генерално, очекујемо да закон омогући већу транспарентност имовине и прихода јавних функционера који су у обавези да их пријаве, што би уз његову адекватну примјену омогућило такозвано рано препознавање знакова (имовина која не одговара званично пријављеним приходима или чије поријекло није познато) могућег коруптивног понашања функционера”, закључио је директор Истраживачког центра МАНС-а.
