Поводом двадесет прве годишњице од мартовског погрома на Косову и Метохији, подсјећамо на ауторску емисију Слободанке Грдинић ,,Косметска кандила” на Радио ,,Светигори” од којих је неколико емисија из овог серијала било посвећено овом злочину над српским народом и светињама у коме је за само два дана, 17. и 18. марта 2004. године, страдало 19 особа, уништено око 900 кућа, протјерано 4.000 Срба, уништено и оскрнављено 39 цркава и манастира.
Покушавајући да, на неки начин, учествују у чувању памћења о страдању нашег народа и наших светиња на нашој Светој завјетној земљи Косову и Метохији, ,,Косметска кандила” су, између осталог, преносила и жива свједочења забиљежена претходних година кроз разговоре са архимандритом Савом (Јањићем) игуманом манастира Високи Дечани, блаженог спомена мати Макаријом, игуманијом манастира Соколица, књижевником и новинарем Живојином Ракочевићем. Такође подсјећа на поруку коју је поводом годишњице мартовског погрома, 17. марта 2021. године, на академији у Дому културе Грачаници, упутио Његово преосвештенство Епископ новобрдски г. Иларион, тадашњи архимандрит и игуман манастира Драганац.
Владика Иларион: Иза свег ругла блиста непрекидно свјетлост Христовог живота
„Свако од нас треба да посвједочи да постоји простор где смо сви заједно – то је молитва – гдје има места за сваког човјека добре воље. Битно је само да отворимо своје срце и да заронимо у ту тајну из које је изникла свештена Грачаница. То је истина Христова. Иза свег ругла блиста непрекидно светлост Христовог живота.”
Отац Сава (Јањић): Одговорни за мартовски погром одговараће пред судом Божјим и пред својом савјешћу
,,Сјећајући се мартовског погрома ми треба да обновимо наш светолазаревски завјет, да останемо овдје као свој на своме. Да се ми не одричемо нашег Косова и Метохије, то је оно што је најважније и на шта 17. март треба да нас подсјећа“, казао је поводом годишњице погрома 2021. године, архимандрит Сава (Јањић) игуман манастира Високо Дечани, један од чувара дечанског и косметског кандила вјере православне.
Они који су одговорни за мартовски погром, како је казао, одговараће ако не пред судовима овога свијета, онда сигурно пред судом Божјим и пред својом савјешћу: “Они који су то радили, као и они који су то допустили засигурно не могу остати мирни. Плач и туга, поломљени крстови и светиње сигурно ће их увијек опомињати на то шта су овдје направили и шта су допустили да се догоди.“
Мати Макарија Соколичка: Дани погрома били су ужасни. Горело је цело Косово
,,Да Бог благослови да такав погром више никад не буде ни у овој ни у било којој другој земљи, ни гдје су наши пријатељи ни гдје су наши непријатељи. То су били ужасни дани. Тих дана горело је цијело Косово. Основна боја била је црвена, али не она црвена боја радости него боја уништења, боја страха, боја убистава, боја погрома, боја великог страдања“, овако је за Радио Светигору говорила мати Макарија поводом годишњице мартовског погрома на Косову и Метохији 2020. године.
Присјетила се и да је неколико дана прије свог мученичког страдања у њихов манастир долазио монах Харитон и мученички пострадалог оца Стефана и чоколаде коју је носио у џепу… Присјетила се великог егзодуса…старице коју је у Приштини нашла удављену у кади, која је претходно појела и пасту за зубе јер није имала шта да једе… младе жене коју је нашла заклану на поду док је поред ње било дијете које је тражило да сиса…Говорила је да Србима и даље није безбједно на Косову.
Живојин Ракочевић: Иако рањено, наше српско срце на Косову и Метохији куца и обнавља се
И овај март мјесец сјећа нас на страдања нашег народа на Косову и Метохији, а један од свједока новинар и књижевник Живојин Ракочевић, директор Дома културе Грачаница, кога ратна страдања нашег народа затичу на Косову свих ратних година, овако је 2020. године говорио за Радио Светигору: “Никада се на територији Косова и Метохије није догодио овакав погром, нити су Срби доживјели овако страшан ударац. Убили су нам град и пресјекли везе, као та градска атмосфера и дух више није припадала нама. Но, иако рањено, наше српско срце на Косову и Метохији куца и обнавља се.”
Ракочевић свједочи да је Призрен ипак најстрашнија слика:
,,Ту сам схватио да је неко убио град. Призрен је једина градска средина у Срба у којој је преживјело хришћанство. Хришћанство код нас није очувано у градовима, већ по селима, црквама и мастирима, док је Призрен био град који је аутентично чувао хришћанство. Данас се тек види да је та тадашња хистерија албанских терориста била, у ствари, једна врста самоубиства.“
Живојин Ракочевић је говорио и о почетку НАТО агресије на нашу земљу 24. марта 1999. године:
,,Не смијемо заборавити улогу Митрополита Амфилохија и наших свештеника у то вријеме, који су остали изловани након 1999. године са својим парохијанима. Не заборавимо дјело оца Мирослава Попадића из Приштине, оца Миљка Корићанина из Пећи који је, заједно са Митрополитом Амфилохијем, скупљао остатке растргнутих несрећника по Метохији, како би спасио сваку душу, као и иконе из срушених цркава. Ту су и двојица свештеника који су остали у Призрену Илија Шмигић и Александар Нашпалић, који су све те рањене душе подизали и храбрили. Они су свете душе нашега доба.“- кажао је Ракочевић.
Слободанка Грдинић
