„Водоводна предузећа не смију дистрибуирати воду за пиће без водне дозволе јер је она кључни правни основ који потврђује да је одговарајућег квалитета и у складу са важећим стандардима“, каже Зоран Лакушић, предсједник одбора директора Регионалног водовода.
Водну дозволу у Подгорици већ деценијма немају градска водоизворишта Мареза, Ћемовско поље и Загорич, објелоданио је Александар Нишавић, директор Водовода. Три градска изворишта, како је прије два дана за „Дан“ саопштио Нишавић, раде без водне и употребне дозволе, а немају утврђене зоне заштите. Ове дозволе се добијају на дан отварања, а Мареза је пуштена у систем давне 1952. године. Садашња управа Водовода је покренула процедуру добијања дозвола код Управе за воду.
,,Водна дозвола обезбјеђује да се вода црпи и дистрибуира на одржив начин, у складу са прописима о заштити водних ресурса и еколошким нормама. Дистрибуција без дозволе могла би довести до правних посљедица, укључујући казне, обуставу пословања, па чак и казнену одговорност. Недостатак водне дозволе значи да коришћење водних ресурса, у овом случају изворишта, није одобрено у складу са законским и техничким нормама које регулишу употребу вода. То је кључни документ којим се осигурава да се водни ресурси користе на одговоран и одржив начин, уз поштовање свих еколошких и техничких стандарда. Када извориште нема ову дозволу, то носи озбиљне посљедице – саопштио је Лакушић.
Лакушић се осврнуо и на опасности недостатка санитарних зона заштите изворишта воде.
,,Недостатак тих зона отвара врата многобројним здравственим, еколошким и економским ризицима, који дугорочно могу угрозити становништво и природне ресурсе. Без адекватне заштите изворишта, опасност од загађења воде постаје све већа, а последице могу бити погубне. Прије свега, фекално загађење постаје неизбјежно када се септичке јаме, канализациони системи и стока налазе у непосредној близини извора. Без санитарних зона, фекалије лако доспијевају у изворишта, носећи са собом опасне бактерије и вирусе – навео је Лакушић.
Зоран Лакушић додаје да усвајање и примјена санитарних зона постаје хитан приоритет како би се спријечиле неизбјежне посљедице које могу наступити уколико се не предузму одговарајуће мјере заштите.
,,Санитарне зоне нису само регулативна формалност, већ витални механизам за заштиту јавног здравља и очување најважнијег ресурса – воде – рекао је Лакушић.
Он додаје да недостатак санитарних зона омогућава неконтролисане грађевинске и пољопривредне активности, што повећава ризик од ерозије и загађења проузрокованих поплавама.