-10. мај је Дан спаљивања моштију Светог Саве на Врачару, Дан сјећања на жртве Холокауста у Београду и Дан Народног музеја у Београду
–1594. мошти оца Српске православне Цркве и првог српског архиепископа Светог Саве оца српске државотворности Турци су спалили на Врачару у Београду. Спаљивању моштију Светог Саве, 359 година послије његове смрти, претходио је устанак Срба у Банату под епископом банатским Светим Теодором Вршачким, у којем су устаници носили иконе Светог Саве. Турски султан Мухамед Трећи наредио је Синан-паши да по сваку цијену угуши побуне Срба, а овај је, знајући да до гроба Светог Саве у манастиру Милешева ходочасте чак и мухамеданци, па се потом враћају вјери предака, наредио да се пренесу мошти у Београд и спалио их. На челу турске војске која је отишла по тело Светога Саве био је Ахмет-бег Оћуз. Војска упадне у Милешеву на Велики Петак 1594. године, начини покор, узме из кивота тело Светога Саве и пренесе у Београд Синан-паши. И у суботу 27. априла 1594. године Синан-паша спали тело Светога Саве у Београду, на Врачару, где се данас налази Црква Светога Марка. Плачем и лелеком широм целе српске земље пропраћен је овај језиви злочин.
-1895. основано је Друштво за подизање Храма Светог Саве на Врачару а за првог председника изабран је митрополит српски Михаило. На данашњи дан 1939. освећени су темељи Храма Светог Саве на Врачару
-1999. авиони НАТО су приликом бомбардовања индустријске зоне Чачка, непун километар од центра града, усмртили четворо цивила
-1942. њемачка окупациона команда прогласила Београд градом без Јевреја, тим поводом се 10. мај обележава у Београду као Дан сећања на жртве Холокауста
-1844. указом Јована Стерије Поповића, српског књижевника, правника, лингвисте, тада министра просвете Kнежевине Србије основан је Музеум серпски, зачетак данашњег Народног музеја у Београду. Министарство је тада наложило свим окружним начелствима да се старају о сакупљању старина. Тај датум је касније прихваћен као дан оснивања Народног музеја у Београду. Рад на прикупљању старина отпочео је много раније. Године 1842, у Србији је упућен позив да народ прикупља значајне старине, које су се чувале у тадашњем Попечитељству финансија. Захваљујући томе, већ на почетку рада Народни музеј је располагао колекцијом вредних књига, ретког оружја, старог новца и слика. Брига о Музеју поверена је Друштву српске словесности, а смештен је у Капетан – Мишином здању. Зграда у којој се данас налази Народни музеј подигнута је 1903. године, по пројекту Андре Стевановића и Николе Несторовића. У фондовима музеја налази се око три стотине хиљада музејских предмета, од којих је највреднији рукопис Мирослављево јеванђеље.
-1931. рођена је српска сликарка Оља Ивањицки, у Панчеву, у породици „бијелих” Руса. Завршила је вајарство на Академији за ликовне уметности у Београду, али се челог живота бавила сликарством. Била је међу оснивачима групе „Медијала”, самосвојне појаве коју је основала група потпуних посвећеника уметности међу којима су били Леонид Шејка, Милован Видак, Светозар Самуровић, Kоста Брадић, Синиша Вуковић, Милић од Мачве и др. Уживала је светски углед, а њена дела налазе се у бројним музејима и галеријама света, попут „Метрополитена” у Њујорку.
-1933. нацисти су у центру Берлина приредили прво масовно спаљивање књига, бацивши на ломачу више од 25.000 примјерака дјела Карла Маркса, Сигмунда Фројда, Бертолта Брехта, Алберта Ајнштајна и осталих јеврејских, њемачких и комунистичких аутора, које су присталице Адолфа Хитлера означиле као ,,декадентне”.
– Српска православна Црква 10. маја слави Источни петак.
Источним петком зове се у народу данашњи празник Мајке Божје, који је слави у петак Свијетле седмице (како се назива седмица након Васкрса). Његово слављење потекло је у храму код извора поред Цариграда, који се називао „Живоносни источник“. Ову цркву подигао је византијски цар Лав Велики у петом веку. Предање каже да је он једном наишао у шуми на слепог човека. По Божјем указању, нашао је извор, напојио слепца и умио га, и овај је тад прогледао. Кад је Лав постао цар, на том месту је подигао цркву. Народ је долазио са свих страна, тражећи и налазећи лека, тако да је цар Јустинијан, након сто година, и сам се излечивши, обновио и проширио храм. Ту су се исцељивали од водене болести, сушице, беснила, рака, грознице и температуре, неплодности, скорбута, тумора, душевних болести, болести очију и још многих других. Историјат ове светиње и повест данашњег празника записао је Никифор Калист у 14. веку. На икони се слика Мајка Божја са дететом, изнад извора, којем прилазе слепци, богаљи, цареви и свештеници. Код Срба се овај дан назива још Светлим петком, јер пада у петак Светле седмице, Благим петком, јер се блажи, не пости се. Обичај је био да се зором излази на најближи извор или водицу, где се умива, пије вода, бере цвеће, весели, након великопосних дана и враћа се кући тек увече.
