Историчар и бивши градоначелник Пријестонице Цетиње Јован Маркуш коментарисао је за Борбу данашњи предлог шефа Парламента Андрије Мандића да се икона Богородице Филермосе врати Митрополији црногорско приморској Српске православне цркве.
Маркуш је казао да икона треба да се врати ономе од кога је отета а то значи Митрополији црногорско приморској.
„Постоји записник 1952. године када је из манастира Острог украдена икона Филермосе, рука светог Јована крститеља, и честица Часног Крста. 1987. године враћена је рука светог Јована и честица Часног Крста а ову икону су задржали као да се ради о слици. Није то слика, то је реликвија. Они су је „тиснули“ у некакави ходник Народног музеја Црне Горе“, казао је Маркуш за наш портал.
Он је поздравио предлог предсједника Скупштине и казао да је 1000% у праву.
„Ту може да се буни ко хоће и како хоће. Ко мисли да није тако нека да другачије податке“, казао је Маркуш за наш портал.
Подсјетио је да је 1952. године украдена икона а да су то урадили људи из злогласне УДБЕ.
„То су били официри а постоји и филм о томе. Постоји и документ ко је преузео. Они су послати да отму икону. Послије отмице су је држали у сефу помоћника министра полиције, а мислим да је тада шеф државне безбједности био отац Милице Пејановић Ђуришић. Док је била у сефу УДБЕ, украден је централни драгуљ, али није откривено ко је то урадио, иако се међу полицајцима зна ко је то учинио“, казао је Маркуш за Борбу додајући да је то скрнављење реликвије која је стара 2.000 година.
Подсјетимо, шеф Парламента Андрија Мандић казао је да би ова светиња требала поново да се сједини са десницом Светог Јована Крститеља и честицом Часног Крста у Цетињског манастиру.
У саопштењу Скупштине се наводи и да се „предвиђевши дешавања у Њемачкој, 1932. године икона заједно са десницом Светог Јована Крститеља и честицама Часног крста Господњег односи у Краљевину Југославију краљу Александру I Карађорђевићу“.
Покојни митрополит црногорско-приморски Амфилохије је у октобру 2017. гидине рекао да је власт утамничила икону Богородице Филеримосе и да је треба је вратити у храм.
Икону разваљивали и скалпирали
Маркуш је такође Борби доставио раније објављене информације који се тичу крађе драгуља, разваљивања и „скалпирања“ ове велике реликвије. У тексту који је Маркуш доставио поред чињенице да је украден централни драгуљ, наводи се да је данас разваљују шрафцигером и платно иконе сијеку скалпером у Народном музеју.
Он се позвао на изјаву Александра Беркуљана из Народног музеја који је казао да је икона у јако лошем стању што се види изу фотографија које су уступљене тадашњој Побједи.
„Током експертизе прије неколико година видио сам даје икона у ужасном стању. Тада сам направио серију снимака поларизованим свијетлом, што значи да сам користио одређене филтере и снимио макро и микро детаље. Они указују да је површина иконе екстремно деградирана, да се ради о инкаустици, о слици која је рађена воштаном бојом, тј. тинтом отопљеном у воску“, наводи Беркуљан.
Временом је, каже, та боја претрпјела тешка оштећења, а под увећањем види се да личи на крљушт и постоји опасност да отпадне. Не ради се о слици која је рађена техником уље на платну или темпером, како се раније мислило.
„На грунду не постоји подлога, тај слој боје директно је нанесен на грубо јутино платно, које би могло да се анализира и да се утврди тачно вријеме када је настало“, казао је Беркуљан.
Он је указао и на оштећење оквира иконе, које је настало деведесетих година када је на Цетиње дошла Ђованела Ферарис Берте. За потребе њеног истраживања икона је први пут растављена, а оквир је оштећен када су надлежни, нестручним руковањем, покушали да отворе икону шрафцигером. Оштећење до данас није санирано.
Према мишљењу Беркуљана, Црна Гора нема довољно техничких ни стручних капацитета да заустави пропадање иконе и даје на неки начин обнови.
„Колико ја знам, нико се код нас не бави инкаустиком, нити конзервацијом воштане боје. Ту је и проблем температурних отклона. Ако је већа температура, постоји опасност да се боја истопи или отпадне. Икона је већ у фази када изгледа као крљушт. Испуцала је читавом својом површином. У приложеним сликама виде се мјеста тих оштећења“, рекао је Беркуљан Побједи 2017. године.
Наредних дана БОРБА ће објавити још информацијја о случају иконе Богородице Филермосе као и шта је све о њој познато.
извор: Борба
