Широм свијета 15. маја се обиљежава Дан породице, пружајући прилику за унапређење свијести о питањима која се односе на породице и за повећање знања о социјалним, економским и демографским процесима који утичу на породице, саопштила је предсједница Банке хране Марина Медојевић.
Генерална скупштина Уједињених нација (УН) је 1993. године у резолуцији А/РЕС/47/237 одлучила да се 15. мај сваке године обиљежава као Међународни дан породице. Породица је заштићена од стране УН-а и формално, и то путем Универзалне декларације о људским правима.
,,Баш на овај дан је битно нагласити колико је здрава породица важна и колики је њен значај и улога на развој дјетета. Један дио ђеце чији је развој угрожен породичним приликама попут сиромаштва, здравствених проблема родитеља, насиљем у породици, злостављањем и занемаривањем мора бити заштићен. Не смијемо и дозволити да се људи љече СМС-овима а хране, облаче, плаћају станарине уз помоћ донација”, поручила је Медојевић.
Она је истакла важност доношења Закона о социјалној и ђечијој заштити.
,,Као НВО која се бави проблемима сиромаштва, пуних 14 година очекивали смо наставак започете сарадње са министарком социјалног старања, Наидом Нишић у циљу доприноса новим законским рјешењима. На жалост сарадња је без објашњења стопирана. Иако декларативно подржана, као Секретарка за социјално старање од стране градоначелнице Подгорице, Оливере Ињац да социјалну политику главног града учиним бољом и праведнијом тј. по мјери угрожених породица и појединаца, суштинска подршка је изостала, а тиме и мој ангажман на том мјесту”, навела је Медојевић.
Према њеним ријечима сатисфакција за њихов волонтерски рад би можда могла бити што су скоро све њихове дугогодишње примједбе, везано за социјалну политику нашле у извјештајима и препорукама међународних организација УНИЦЕФ-а и УНДП-а.
Ипак, додаје, њихов циљ је био да укажемо правовремено на недостатке постојеће социјалне политике како би нова била квалитетнија.
“Највећи проблеми породица у Црној Гори су неадекватна социјална и економска сигурност породица, посебно незапослених породиља, пад наталитета и природног прираштаја. Нарочито су изражени проблеми породица са инвалидним чланом, једнородитељских и породица са више ђеце и насиље у породици. За рјешавање ових проблема потребно је да релевантне институције више брину о породици и њеним потребама у свим сегментима живота”, поручила је Медојевић.
Према њеним ријечима породице су оптерећене различитим проблема као што су економска несигурност, различите врсте насиља. То су проблеми који утичу на здравље, образовање, запошљавање и ангажовање у друштву свих чланова породице.
Образовање је право сваког човјека и треба да буде доступно сваком дјетету. Посебан акценат треба да буде на образовању ђеце која долазе из сиромашних подручја и маргинализираних социјалних групација.
Дошло је до повећање минималне зараде и минималне пензије али не и социјалне помоћи од које се може прехранити, платити станарина, подмирити потребе дјеце.
,,Свака социјално праведна дрзава издиже своје становнике, изнад линије сиромаштва. Али не и наша. Код нас је линија сиромаштва 214 еура за појединца а он ће од своје државе добити свега 84 еура МОП-а, уколико задовоље захтјевне критеријуме за које су међународне организације указале да су крути. Линија сиромаштва четворочлане породице са двоје малољетне ђеце је 450 еура а држава ће помоћи, са свега 150 еура МОП-а”, рекла је Медојевић.
Малобројни су, каже Медојевић, они који задовоље захтјевне услове остваривања права на материјално обезбјеђење породице( МОП) па тако око 130.000 званично сиромасних по Монстату, а МОП добија свега 18.000, дакле седам пута мање од потребног.
“Сваки пети грађанин је у ризику од сиромаштва – податак је који је Монстат добио путем упитника, ограниченог броја испитивача. Начин да провјеримо стварно стање је могло бити преко недавног Пописа али креаторе социјалне политике није занимало да у Попис убаце и ова питања, посебно је чудно јер припремају нови закон о социјалној и дјечијој застити”, навела је она.
Синдикална потрошачка корпа је 1.900 еура, а минималну плату од 450 еура има око 60.000 запослених, до просјечне зараде ( 800 еура) има око 70.000 људи у радном односу.
,,Ако урачунамо и пензионере који примају 450 еура којих је око 70.000, незапослене на ЗЗЗ којих је више од 36.000, оне који раде на црно а процјена је да их је око 40 000 доћи ћемо до фрапантних података који упућују на великобројност, људи на ивици егзистенције”, тврди Медојевић.
Због свега наведеног Банка хране предлаже: увођење категорије минималне социјалне помоћи усклађене са растом зивотних трошкова, ужину у школи, продужени боравак ђеце у школи, рад вртића у двије смјене радним данима и суботом, као подршка родитељима који раде у смјенама и суботом, подршку при запосљавању родитеља, на стабилна и добро плацена радна мјеста, стипендирање ђеце из сиромашних породица до окончања школовања, бесплатан градски превоз свим социјално угроженим и незапосленим, субвенционисање станарине, гријања, коминалних трошкова породицама и појединцима у стању социјалне потребе, проширење позитивне листе љекова за социјално угрозене грађане, бесплатан вртиц за ђецу сиромасних родитеља, дјечији додатак сразмјеран приходима породице и старости дјеце, скидање ограничења на петоро дјеце у породици, оброк за све гладне у Народним кухињама, основне животне намирнице и хигијенска средства бесплатно угроженим породицама, накнада за дугогодишње тешко запошљиве незапослене, изградњу социјалних станова, увођење социјалне пензије или националне накнаде за старије особе који немају примања или су она испод линије сиромаштва.
,,Систем социјалног картона подржава аутоматску размјену података са девет институција: Фонд пензијског и инвалидског осигурања, Фонд здравственог осигурања, Управа за некретнине, Пореска управа, Завод за запошљавање, Министарство унутрашњих послова, Министарство просвјете, Министарство пољопривреде и Ветеринарска управа. На тај начин се прикупљају докази из регистара надлежних институција служе за утврђивање имовине, прихода и статуса појединаца, односно породица и не може бити препреке и изговора да неко не добије неко од наведених примања или сервиса , за шта постоји потреба”, закључила је Медојевић.
