Министарство економског развоја и туризма реаговало је на рјешење Привредног суда којим је том ресору забрањена реализација Јавног позива за избор Агента регистрације домена у оквиру националног интернет домена Црне Горе.
У наставку преносимо интегрално саопштење:
Поводом рјешења Привредног суда Црне Горе којим се Црној Гори и Министарству економског развоја и туризма забрањује сповођење Јавног позива за избор Агента регистрације домена у оквиру националног интернет домена Црне Горе, из потребе информисања јавности о активностима које ово Министарство предузима у циљу заштите јавног интереса, имовине која припада црногорским грађанима, налазимо за дужност да се обратимо црногорској јавности.
Познајући праксу Привредног суда Црне Горе, која ових дана има и своју евалуацију пред црногорским кривичним судовима, неизненађени али и изнова разочарани, констатујемо да је предметним рјешењем без ваљаног правног основа, изнова приватни интерес претпостављен јавном, као и општем интересу правде и правичности. У смислу наведеног, Министарство економског развоја и туризма изражава потпуно слагање са констатацијама које је поводом наведеног рјешења Привредног суда, раније данас изнијела Заштитница имовинско правних интереса Црне Горе гђа. Ћировић, истовремено пружајући јој пуну подршку да, користећи се свим правним средствима која су јој на располагању, учини све шта је у њеној моћи у циљу заштите добара која припадају свим грађанима Црне Горе.
Водећи се прије свега етичким принципима и начелом неутралности државне управе, Министарство економског развоја и туризма се уздржавало од коментарисања плаћених промо-новинских написа које је привредно друштво „Домен“ д.о.о., досадашњи агент регистрације црногорским интернет доменом „.ме“, врло упорно пласирало црногорској јавности у циљу стварања климе наводног прогона и стварања утиска у јавности о томе да је ово привредно друштво за неко своје право ускраћено од стране представника државне управе. Наш уздржан став по питању плаћених писања овог привредног друштва, био је утемељен у увјерењу да су дани доношења судских одлука које су противправне и директно усмјерене против јавног, а у корист приватног интереса иза нас, у чему смо се очигледно преварили.
Наиме предметним рјешењем Привредног суда Црног Гори је на неодређено вријеме, до окончања парнице која може трајати годинама, онемогућено располагање њеним сопственим ресурсом, а на основу „вјероватноће“ да ће у тој неизвјесној парници, која није још увијек ни покренута, а која потенцијално тек треба да услиједи, заступник приватног интереса можда успијети да докаже да на јавни ресурс полаже своје приватно право.
Када би као што је то урадио Привредни суд, иако је то немогуће, занемарили чињеницу да је интернет домен „.ме“ добро у јавном власништву, као такво дефинисано Законом о електронским комуникацијама, Законом о државној имовини, Законом о заштити критичне инфраструктуре и да као дио критичне информатичке инфраструктуре подлијеже посебној бризи и режиму законске заштите, не може се разумјети који су то разлози и гдје суд види опасност да приватни улагач неће моћи да наплати своја недоспјела, будућа и ничим доказана потраживања од државе, да би тај суд изрицањем мјере обезбјеђења над државном имовином тај приватни интерес „обезбиједио“? У овом контексту ваља напоменути да се сви приходи по основу продаје домена сливају на рачун Агента регистрације „Домен“ д.о.о. који онда дио прихода, у складу са Уговором, упућује држави, тј. да у овом правном односу само држава може имати потраживања према оператеру, а не и обрнуто.
Јавно постављамо питање правничкој и лаичкој јавности, да ли знају за случај да неко није успио да реализује своје судском пресудом утврђено новчано потраживање према држави, због тога што је држава постала неликвидна и инсолвентна? Све и кад би приватни интерес имао пуни правни основ, а у Министарству економског развоја и туризма као и код Заштитнице имовинско правних интереса Црне Горе, без икакве сумње вјерујемо да га нема, да не постоји ни најмања вјероватноћа да супротна страна не би могла да наплати своја потраживања од државе на основу пресуде, али након окочања парнице и правоснажности пресуде. То је апсолутно јасно свима… и супротној страни и Заштитници имовинско правних интереса, али би ваљда требало да буде јасно и суду. Насупрот томе, суд ефективно на јавном ресурсу – имовини Грађана Црне Горе, успоставља заложно право у корист приватног инвеститора, на неодређено вријеме и док тај приватни инвеститор не докаже, и ако успије да докаже, постојање неког свог права у неком тренутку у будућности. Све то суд ради у невјероватно брзо спроведеном поступку, одлучујучи чак и прије него је истекао законски рок за изјашњење противника предлагача. Ово „ефикасно поступање“ Привредног суда би било за најснажнију похвалу, да знамо да предмети покренути пред тим судом по предлозима за одређивање обезбјеђења не чекају годинама, због чега је у више прилика реаговао и црногорски омбудсман, као и да Закон о извршењу и обезбјеђењу не захтијева да суд поступа редом по пристиглим предлозима. Питамо се колико је предлога привремених мјера грађана који неоправдано дуго чекају на рјешавање пред тим судом прескочено да би Привредни суд ово питање узео у рјешавање?
Све и да се ради о потпуно бенигном имовинском спору, а не спору којег је предмет дио критичке информационе инфраструктуре, апсурдно је да суд налази разлоге, да како наводи „вјероватно“ потраживање приватника, „обезбјеђује“. Питамо се од чега „обезбјеђује“ суд ово евентулано потраживање? Шта то треба да се деси па да у наком случају црногорска држава не исплати потраживање по правоснажној пресуди црногорског суда?
Иако на реторичкој равни, предметно рјешење не заслужује да буде испоштовано, Министарство ће до правоснажног окончања поступка по приговору који ће Заштитница имовиснко правних интереса изјавити на то рјешење, испоштовати оно што је у њему наведено, из разлога што не желимо да било којим поступком допринесемо очигледном противправном поступању појединих актера овог спора, поштујући до краја и у потпуности правни поредак и законе ове земље.
У Министарству економског развоја и туризма, ми немамо дилему шта је интенција противне стране и оних преставника правосуђа који се без гриже савјести стављају на располагање заступницима приватног интереса насупрот јавном, а то је да без правног основа на неодређено вријеме, док се воде бескрајни парнични поступци, располажу имовином грађана Црне Горе и од те имовине убирају приходе.
Због оних који су спремни да злонамјерним малверзацијама испослују за себе добит која им не припада, желимо да јасно искажемо да смо потпуно свјесни тих намјера, и да ћемо предузети све што је у нашој моћи да их у остварењу тих намјера спријечимо.
На крају истичемо апсолутну ријешеност Владе ЦГ да предузме све законске мјере ради заштите сигурности и несметаног функционисања дијела критичне инфраструктуре односно мјере којима се онемогућава прекид обављања послова управљања регистром националног интернет домена “.ме”.
