
Молебан за почетак благословене Нове 2025. године биће служен у поноћ испред Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Претходно ће бити обављено налагање бадњака у 23:30 часова.
Нова година по јулијанском календару свечано се вечерас дочекује и широм Србије – на трговима, у ресторанима, а многи грађани ће славити у својим домовима, у кругу породице.
Јулијанска Нова година, празник је који се слави 13. на 14. јануар по грегоријанском календару сваке године. Тог датума је 1. јануар по јулијанском календару.
Православна Нова година, 14. јануар, у Републици Српској је нерадни дан, одлучила је Влада Републике Српске.
На овај дан неће радити републички органи и организације, органи јединица локалне самоуправе, јавна предузећа, установе и други који Нову годину обиљежавају по јулијанском календару, саопштено је из Министарства управе и локалне самоуправе Републике Српске.
Иако је у Србији устаљен назив српска Нова година, у различитим крајевима Европе позната је као јулијанска, стара или православна Нова година.
Иако није званична Нова година, она се слави у Црној Гори, Србији, Босни и Херцеговини, Републици Српској, Сјеверној Македонији, као и православним деловима Хрватске.
Слави је и православно становништво у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Грузији, Молдавији.
Традиција прославе јулијанске Нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској, као и у неким деловима Шкотске.
Тачан датум када су Срби почели да славе јулијанску Нову годину је немогуће одредити, али тај празник добија на значају после Првог, а поготово после Другог светског рата.
Иако није била званично забрањена, за вријеме комунистичке власти није било организованих јавних дочека, ни дочека по ресторанима и кафанама.
До размимоилажења две Нове године долази због реформе јулијанског и настанка грегоријанског календара, 1582. године.
Упркос дуготрајном отпору претежно православних земаља, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је 1919. године законом изједначила два календара, али Српска православна црква није.
Православна Нова година назива се још и Мали Божић, а поклапа се и са црквеним празницама Обрезање Господа Исуса Христа и крсном славом Свети Василије Велики.
Црква испраћа стару и дочекује нову годину на духовни начин, молитвама и богослужењима, али и благосиља све пристојне прославе, подсећајући да се у бројним црквеним домовима обележава овај значајан празник.
Тога дана у неким крајевима Србије спаљују се остаци бадњака, а поред “василица” мијесе се и крофне у које се, као и за Божић, ставља новчић.
Такође, верује се да, поред богате трпезе, на овај дан у кућу треба унијети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током целе године имали напретка.