Министарство просвјете, науке и иновација креираће адекватан стратешки и законодавни оквир и спровести реформе, уважавајући актуелне трендове и кретања на глобалном нивоу и угледајући се на најбоље образовне моделе попут скандинавског, а узимајући у обзир све специфичности црногорског образовног система и ресурсе којима располажемо. То се наводи у Програму рада Министарства просвјете, науке и иновација за 2024. годину, који је објављен на сајту Владе.
“На основу темељне анализе стања образовног система у Црној Гори, а имајући у виду исказане ставове просвјетне јавности о недовољној заступљености појединих група предмета у основној школи, досадашње резултате Црне Горе у међународном тестирању ПИСА, изазове у спровођењу националног тестирања, екстерних провјера знања и екстерних испита ученика, недовољно коришћење резултата тих провјера као и стање у средњем образовању, креираћемо адекватан стратешки и законодавни оквир и спровести реформе у овим областима, уважавајући актуелне трендове и кретања на глобалном нивоу и угледајући се на најбоље образовне моделе попут скандинавског, а узимајући у обзир све специфичности црногорског образовног система и ресурсе којима располажемо”, наводи се у документу, који је Влада објавила.
Како се наводи у Програму рада образовање представља темељ сваког друштва, а циљ је да се у наредном периоду изгради модеран, ефикасан и инклузиван образовни систем.
“Вјерујући да је образован појединац грађанин свијета и залог трајног просперитета цјелокупног друштва, а знање фундаментална компонента превазилажења социоекономских неједнакости, афирмисаћемо напредовање и усавршавање наставног кадра, уз константну бригу о економском и социјалном положају просвјетних радника, чиме ћемо вратити достојанство овом позиву и мотивисати најквалитетније младе људе да се за њега опредијеле”, стоји у Програму ресора на чијем је челу Анђела Јакшић-Стојановић.
Радиће се и на побољшању квалитета и повећању доступности предшколског васпитања и образовања, како у домену инфраструктуре тако и у домену васпитно-образовног кадра, како би се родитељима омогућили несметани услове за рад.
Циљ је, како се истиче, да наставни процес са учеником у центру, уз коришћење дигиталних технологија у процесу наставе и учења, треба да буде преовлађујући начин рада у образовно-васпитним установама.
“Афирмисаћемо учење страних језика, стицање дигиталних вјештина и компетенција, унапрјеђење тзв. “меких вјештина”, учење кроз рјешавање проблема, цјеложивотно учење, али и развијање критичког мишљења и емпатије. Залагаћемо се да квалитетно образовање буде доступно свима, а посебну пажњу ћемо посветити стварању механизама за интензивније укључивање дјеце из рањивих група, као и дјеце са посебним образовним потребама у образовни процес. Обезбиједићемо квалитетнији приступ ваннаставним активностима у оквиру школског курикулума са посебним акцентом на спорт, умјетност итд. Препознајући темељну друштвену улогу високог образовања у формирању будућих генерација на којима ће почивати највећа одговорност за даљи развој Црне Горе”, наводи се у документу.
Нови механизми за уређење система признавања иностраних диплома
У програму се наводи и да се ће радити на даљој интеграцији високообразовних институција у европски простор високог образовања како би квалификације које се стичу биле упоредиве са квалификацијама других земаља и тако подстакла мобилност наставног особља и студената, најављују из тог ресора.
Најављено је увођење нових механизаме за уређење система признавања иностраних образовних исправа како би овај процес био много бржи и ефикаснији, посебно имајући на уму све израженију мобилност запошљавања.
“Међу приоритетима приликом израде нових наставних планова и програма у наредном периоду намјеравамо увођење грађанског образовања као обавезног предмета”, истиче се у Програму рада.
