Фото: Национална гарда САД
Водник прве класе Иван Јеремић на такмичењу у Охају постигао боље резултате од америчких и мађарских колега. – Надметање у руковању оружјем, издржљивости и борбеним вештинама.
И сами амерички генерали били су изненађени када је требало да уруче признање победнику војног такмичења „Најбољи ратник” у САД – уместо некога од бројних учесника из Националне гарде, прво место је освојио подофицир Војске Србије, водник прве класе Иван Јеремић (1983). Он је припадник 72. бригаде за специјалне операције, прецизније речено батаљона за специјалне операције „Грифони” – 82. чете речних диверзаната. Овај Београђанин иза себе има војну каријеру дугу 13 година и цео досадашњи радни век је провео у поменутој славној бригади, ронилац је и падобранац. Активан је у војним спортским дисциплинама које су под покровитељством Међународног савета за војне спортове (CISM), а такође и у цивилству у активностима у којима до изражаја долази издржљивост, као што је на пример полумаратон. Такмичење „Најбољи ратник” је намењено припадницима америчке Националне гарде, спроводи се на нивоу америчких држава, регионалном и савезном. Ово на којем је тријумфовао водник прве класе Јеремић је одржано у бази „Џејмс А. Гарфилд” у Равени у Охају и окупило је припаднике националних гарди из седам држава САД. Учествовала је и трочлана екипа Војске Србије, коју су уз Јеремића чинила и двојица његових колега, један из његове јединице, а други из Одреда посебне намене „Кобре”. Са њима су били и вођа делегације и главни подофицир ВС. Наша војна екипа позвана је на такмичење у оквиру државног програма партнерства Србије и Охаја, чији је ослонац сарадња ВС и Националне гарде Охаја. На такмичењу је учествовала и војна екипа Мађарске, земље која такође на овакав начин сарађује са Охајом. „Такмичење ’Најбољи ратник’ је петодневно надметање са физичким и тактичким задацима и изазовима које тестира такмичаре у основним војним вештинама. На такмичењу су заступљени садржаји из физичке, ватрене, тактичке и санитетске обуке, оријентације на земљишту, борбе у урбаним условима, знања и вештина релевантних за савремено борбено окружење”, каже водник прве класе Иван Јеремић.
Војници из САД, Мађарске (такође су наступили као гости такмичења) и Србије одмерили су своју форму и вештине у гађању под оптерећењем (после физичких напора), пливању у униформи, провери физичких способности, познавању (расклапању и склапању) наоружања, тактичкој медицини, позивању ватрене подршке (на симулатору), оријентацији на земљишту и гађању из пиштоља и аутоматске пушке. „Најтежи део је био марш дуг нешто више од 19 километара, са теретом од двадесет килограма и пушком. Терен је био нераван, све време смо трчали”, истиче Јеремић.
Он је тај задатак обавио за сат и 53 минута стигавши на циљ први, а свако постигнуто време испод два сата се сматра изузетним успехом. Познавање пешадијског наоружања је основна ствар у свакој војсци, међутим на такмичењу у Охају наши војници су се срели са оружјем које не користе у свакодневном раду. То су пиштољ „сиг сауер М-17”, аутоматска пушка М-4, лаки митраљез М-249, тешки митраљез М-240 и митраљез „бровинг М-2”. Иван је био у прилици да за један дан увежба расклапање овог оружја и током свог наступа – освоји прво место и у овој дисциплини.
„Из аутоматске пушке и пиштоља гађали смо падајуће, али и покретне мете које су биле за нас неуобичајене – роботи који су се кретали по полигону, међу којима је било и оних који су представљали ’цивиле’ у замишљеној ситуацији, дакле нису смели бити погођени”, описује водник прве класе Јеремић. Такмичење у санитетским вештинама је такође било веома слично стварним ситуацијама, све уз употребу маневарске муниције како би се дочарао утисак борбе. На такмичарима је било да за почетак расклопе и склопе радио-уређај, подесе га и јаве се контролорима такмичења, судијама. Затим би „под паљбом” прилазили „рањенику” (лутки) и санирали повреду коју би дефинисале судије. Након тога би „рањеника” (иначе тешког 90 килограма) извлачили до заклона, после чега би позивао санитетски хеликоптер. Погађате, Иван је и у овој дисциплини био први. Све у свему, било је то велико искуство за припаднике Војске Србије, не само због изузетног тријумфа припадника 72. бригаде за специјалне операције. „Победа није само моја, радили смо као тим. Наши домаћини Американци су били гостољубиви и предусретљиви, њихов тимски дух и рад оставили су на мене велики утисак”, каже Јеремић.
