Лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић налази се на челу те политичке странке пуне 33 године, по чему је без премца на простору бивше СФРЈ. Драшковић је изабран за председника СПО на данашњи дан 1990. године и један је од тек двојице партијских вођа из прве године обновљеног вишестраначја који и даље држе лидерску палицу.
Са више од тридесет година страначког руковођења у свих шест држава насталих на територији „друге Југославије“ могу да се похвале још само председник Странке демократске акције Санџака Сулејман Угљанин (од 29. јула 1990) и лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ. Партије које предводи најдуговечнији екс-ЈУ лидерски тројац већ годинама немају битнији утицај на политичкој сцени, а са позиције шефа странке нису их померили ни бројни партијски расколи и изборни неуспеси.
И док Драшковић и Угљанин, макар јавно, још не размишљају о томе да напусте страначко кормило, Шешељ је одмах након прошлогодишњих априлских избора најавио повлачење са функције председника партије на којој се налази од 23. фебруара 1991. године. Шешељ је за портал Н1 рекао да се „нада да ће на Конгресу у мају бити изабран нови председник странке“, али је напоменуо да ниједан локални одбор СРС није прихватио његову жељу да више не буде на челу странке.
Пут СПО – од 800.000 гласова до пада испод цензуса
Српски покрет обнове се већ на првим вишестраначким изборима у Србији наметнуо као лидер опозиције и најжешћи противник режима Слободана Милошевића, мада је накратко почетком 1999. године шеф СПО био потпредседник тадашње савезне владе. На изборима током деведесетих освајао је и по 800.000 гласова, али је на првом изласку на биралишта након Петог октобра доживео дебакл и остао ван парламента.
У Скупштину Србије СПО се вратио 2003. године у оквиру коалиције са Новом Србијом Велимира Илића, а Вук Драшковић је задужио функцију шефа дипломатије најпре Србије и Црне Горе (СЦГ), а од 2006. године и самосталне Србије. Парламентарни статус странка је поново изгубила 2007, да би у следећа два изборна циклуса посланичке мандате обезбедила у коалицији са Демократском странком (2008) и Либерално-демократском партијом четири године касније. Од 2014. године СПО наступа са Српском напредном странком, а у актуелном сазиву парламента има двојицу посланика.
Најдужи лидерски стаж у осталих пет држава насталих на простору бивше СФРЈ има председник Словеначке демократске странке (СДС) Јанез Јанша, који се на тој функцији налази од маја 1993. године. Јавности је постао познат крајем осамдесетих, када је као новинар љубљанског листа Младина због одавања војне тајне био осуђен на годину и по затвора.
Богату политичку каријеру Јанша је започео као министар одбране у првој словеначкој влади, да би касније у чак три наврата био премијер. Последњи пут владу је водио од марта 2020. до јуна прошле године, када је Јаншина странка поново прешла у опозицију.
За разлику од Србије и Словеније, најдуговечнији партијски лидери у Босни и Херцеговини и Хрватској нису толико познати широј јавности, упркос томе што имају скоро тродеценијски стаж на политичкој сцени. На челу Босанске странке (БОСС) још од маја 1994. тузлански адвокат Мирнес Ајановић, који је на изборима 1996. и 2006. био кандидат за члана Председништва БиХ, а директно је биран у Представнички дом Парламента ФБиХ.
На новембарским изборима за Парламентарну скупштину БиХ странка Мирнеса Ајановића освојила је нешто мање од два одсто гласова, а тек мало бољи резултат БОСС је остварио на изборима за тузланску кантоналну власт.
Босанскохерцеговачки медији наводе да је Ајановић познат као политичар и адвокат који скоро на месечном нивоу поднесе по неколико кривичних пријава против тамошњих политичара или других државних, ентитетских или кантоналних функционера.
Лидер са највише стажа у Хрватској старији и од Бајдена
Рекорд по дужини боравка на лидерској функцији у политичким партијама у Хрватској држи председник Хрватске демократске сељачке странке (ХДСС) Иван Мартан, који је на највишу функцију у странци активној претежно на регионалном нивоу ступио 1995. године.
Политичар из Чаковца, који је у октобру напунио 84 године, изабран је 2021. године у Жупанијску скупштину Међимурске жупаније, а један од куриозитета на тим изборима био је податак да је разлика у годинама између Мартана и најмлађе кандидаткиње на партијским листама износила чак 62 лета.
Актуелни председник Црне Горе Мило Ђукановић налази се на месту председника Демократске партије социјалиста (ДПС) од 1998. године, а од осталих партијских лидера издваја га време проведено на власти. Ђукановић је једини политичар у свим земљама некадашњег источног блока који је остао на власти без дана прекида од 1991. до данас.
За премијера Црне Горе први пут је изабран 15. фебруара 1991. године, на свој 29. рођендан, па је у то време био најмлађи шеф владе у Европи. Након тога, још шест пута је био на челу црногорске владе, а у своју политичку биографију уписао је и два мандата на функцији председника Црне Горе.
У Северној Македонији више нема лидера из деведесетих
Листу најдуговечнијих активних партијских лидера на простору бивше СФРЈ закључује председник Демократског савеза (ДС) Павле Трајанов, који је шеф странке са најдужим лидерским стажом у Северној Македонији. Трајанов је на челу Демократског савеза (ДС) од оснивања, 19. марта 2000. године, а у актуелном сазиву Собрања, који је изабран у јулу 2020. године, једини је посланик своје партије.
Пре него што је одлучио да започне страначки ангажман у Демократском савезу, Трајанов је од новембра 1998. до децембра 1999. године обављао функцију министра унутрашњих послова.
