IJZ
Према процјенама Свјетске здравствене организације из 2019. године Црна Гора је била на 12. мјесту по количини попијеног алкохола по глави становника са 12,24 литра (мушкарци: 19,51, жене: 5,3) и то је највиша измјерена потрошња до сада, саопштено је из Инстутута за јавно здравље ИЈЗ.
Према подацима Истраживања о квалитету живота, животним стиловима и здравственим ризицима становника Црне Горе које је спровео Институт за јавно здравље Црне Горе 2017. године је количина чистог етил алкохола по глави становника код особа старијих од 15 година попијена за годину дана просјечно била 10,3 литра.
“У Црној Гори је, према истом истраживању, више од 60 одсто становника узраста од 15 до 64 године старости барем једанпут у посљедњих 12 мјесеци конзумирало алкохолно пиће, без значајне разлике међу половима. Међу младим одраслим особама (15 до 34 године) 65,2 одсто је навело да је пило акохол некада у животу, док је свака друга особа (54,2 одсто) употребљавала алкохол у претходних годину дана”, кажу у ИЈЗ.
Европско истраживање о употреби психоактивних супстанци и нехемијских средстава зависности међу младима у Црној Гори (ЕСПАД) које је Институт за јавно здравље Црне Горе спровео 2019. године међу шеснаестогодишњацима показало је да већина (70 одсто) испитаника сматра да је алкохол у Црној Гори лако доступан, уз једнаки удио дјечака и дјевојчица. Најдоступнијим сматрају пиво, а одмах иза њега и вино. Они уопште не схватају опасност коришћења алкохола па, када је у питању перцепција ризика повезаног са конзумацијом алкохолних пића, сваки пети дјечак и више него свака десета дјевојчица сматрају да не наносе штету ни себи ни другима ако сваког дана попију по једно или два пића.
“Више од трећине ученика (38 одсто) пријавило је употребу алкохола у доби од 13 година или у млађем узрасту, а готово осам од десет (77 одсто) ученика у Црној Гори конзумирало је алкохол бар једном до своје 16. године (81 одсто дјечака и 74 одсто дјевојчица). Један од двадесет ученика доживио је пијанство у раној доби, 13 година или млађи, док се сваки четврти ученик бар једном напио до своје 16. године. Оно што је посебно забрињавајуће је да ризик од опијања викендом (конзумирање пет пића заредом у једној прилици скоро сваког викенда) сваки пети ученик сматра непостојећим или „благим“”, напомињу у ИЈЗ.
Најчешћи разлози за конзумацију алкохола код младих у Црној Гори су позитивна социјална очекивања. Скоро сваки четврти ученик (23 одсто) сматра да су прославе и журке боље уз алкохол који им помаже да се боље проведу и дружења са пријатељима чини забавнијим.
Ови подаци показују да постоји знатно изражена потреба за имплементацијом едукативних и превентивних програма о алкохолу као најчешће коришћеној легалној дроги младих, не само у оквиру образовног система још од најранијих разреда, већ и у оквиру локалних заједница, па и шире. Ови програми би требало да буду циљано усмјерени на:
– промјену нормативних увјерења младих о свеприсутној конзумацији алкохола код вршњака;
– оснаживање младих да не перципирају алкохол као својеврсни социјални императив и неизоставни чинилац добре забаве („no booze no party“) и
– разбијање дубоко укоријењених социолошких предрасуда, искривљених увјерења и митова о алкохолу и његовој конзумацији.
Највише доказа о дјелотворности политика у области редукције штетне употребе алкохола потиче из високо развијених земаља, сходно томе политику и интервенције на овом подручју је потребно на адекватан начин прилагодити локалном контексту.
СЗО је у нацрту нове Глобалне стратегије за смањење штетне употребе алкохола и алкохолом узрокованих поремећаја укључила нови циљ, а то је смањење штетне употребе алкохола за 20 одсто до 2030. године. Поставила је шест приоритетних области за дјеловање које би донијеле најбоље резултате: цјеновна политика која укључује порезе, ограничавање доступности алкохола, забрана рекламирања алкохолних пића, доступност здравствених информација о штетном утицају алкохола на здравље, одговор здравственог система и активности унутар заједнице.
“Обзиром да је алкохолизам комплексан проблем потребно је радити мултисекторски и дати улогу и важност бројним актерима у рјешењу горе наведених проблема, почев од управе полиције, угоститеља и прехрамбених трговаца, до здравствених радника. Сваки субјект из свог домена итекако може допринијети превенцији штетне употребе алкохола”, истичу у ИЈЗ.
На глобалном нивоу, штетна употреба алкохола један је од приоритетних јавно-здравствених изазова. Потрошња алкохола по глави становника повећала се у готово свим земљама свијета, а посљедично се повећао и број особа које пате од болести које настају као посљедица злоупотребе алкохола.
Према посљедњим глобалним процјенама СЗО, 283 милиона људи старијих од 15 година живи са поремећајима насталим као последица штетне употребе алкохола, што чини 5,1 одсто укупне одрасле популације. Зависност од алкохола, као најтежи облик поремећаја, погађа 2,6 одсто одраслих особа или 144 милиона људи.
Процијењено је да у свијету 237 милиона мушкараца и 46 милиона жена пати од алкохолизма. Највиши број је забиљежен у Европи и Америци, а поремећаји узроковани конзумацијом алкохола чешћи су у развијеним земљама. Алкохол узрокује три милиона смрти годишње (5,3 одсто од укупног броја) и губитак 132,6 милиона (5,1 одсто од укупног броја) година изгубљених због неспособности (Disability Adjusted Life Years – DALY). У Европи се процијењује да годишње око 1 милион особа умре од последица коришћења алкохола што чини 10 одсто свих узрока смртности (највише њих се дешава у младом животном добу).
Конзумација алкохола узрокује смрт и инвалидност релативно рано у животу. У старосној групи од 20 до 39 година, 13,5 одсто укупних смртних случајева може се повезати са употребом алкохола.
Осим здравствених посљедица, штетна употреба алкохола узрокује значајне социјалне и економске губитке, како по појединца тако и по друштво у цјелини. Свјетска здравствена организација је, на основу истраживања, изнијела став да не постоји безбједно конзумирање алкохолних пића. Ризик по здравље особе која пије почиње од прве капи било ког алкохолног пиц́а.
Укупна потрошња алкохола по глави становника у свјетској популацији старијој од 15 година порасла је са 5,5 литара чистог алкохола у 2005. години на 6,6 литра у 2019. години. Највиши ниво конзумирања алкохола по глави становника забиљежен је у земљама Европске регије СЗО. И поред оваквих података, упркос доказима о ризицима по здравље које носи, прогнозе указују на то да ће глобална конзумација алкохола у наредних десет година још више порасти.
До 2025. године очекује се пораст укупне конзумације алкохола по глави становника код особа старијих од 15 година на седам литара 2025. године, осим ако се не зауставе и преокрену повећани трендови потрошње алкохола у појединим регијама.
